Page 302 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 302

najvažnije međudržavno pitanje bilo je definitivno rešavanje statusa
               Trsta.“
                     „U   Rimu    je  stvarno   bilo  mnogo    posla:   pripremali    smo    ono   što  je

               posle realizovano Osimskim sporazumom. A 1971. Italiju je posetio
               predsednik     Tito.  Poseta   je  bila  jedanput  odlagana,    jer  je  Aldo  Moro   dao
               izjavu o Trstu s kojom naši nisu bili zadovoljni. Sledili su beskonačni
               razgovori sa predsednikom vlade Kolombom, ministrom Morom,
                   đ
               vo om     socijalista  De   Martinom     i  drugim.   U   poslednjem č asu      poseta   je
               opet dovedena u pitanje: na naš konzulat u Milanu bačena je dan ranije

               paklena mašina. Probudili su me u dva posle ponoći i u pola sedam
               ujutro sam imao sastanak s Morom. Poseta je posle protekla u najboljem
               redu. Tom prilikom, Tito je posetio i Vatikan, ali je po posebnom
               protokolu pre toga morao da napusti svoju zvaničnu rezidenciju u palati
               Kvirinale i da se preseli u hotel.“

                     „Čuo sam da ste se bili sprijateljili sa italijanskim slikarom Ðorđom
               de Kirikom?“
                     „Iako nije rado primao goste, ne znam zbog čega je sa mnom voleo
               da se viđa. Naročito njegova žena s mojom ženom. Pozvao sam ga u
                                                                                   ć
               Jugoslaviju,    a  on  je  rekao:  ’Vi  ste  komunisti.    Uhapsi ete     me,   strpati  u
               džak   i  tražiti  otkup  od  italijanske   vlade.   A  ona ć e  odgovoriti:    ’Da emo
                                                                                                   ć
               vam još toliko, samo ga zadržite.’
                     Kad   je  pošao   kod   nas   u  Opatiju,   na  granici   se  zaprepastio,    jer  je
               mladi pogranični milicioner zatražio od njega autogram: ’U Italiji me ne
               znaju ni intelektualci!’“





































                                                          302
   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307