Page 300 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Ne znam da li se to može zvati ’na ledu’. Tačno je, međutim, da su
oni koji nisu učestvovali u ratu bili u posebnom položaju, što je bilo
donekle i razumljivo, pogotovo kad s radilo o č oveku koji je deset

godina bio u emigraciji na Zapadu, pa makar i na partijskom zadatku.“
„Šta ste prvo radili u MIP-u?“
„Posle rekonstrukcije, određena su četvorica novih načelnika za
pojedine sektore. Jože Vilfan, Ivo Vejvoda, Leo Mates i ja. Jože Brilej je
ranije bio jedini načelnik u ministarstvu.
Za ambasadora u Parizu, drugog posle Marka Ristića, postavljen

sam 1950. Posle Rezolucije IB-a, prekinute su sve veze sa KP Francuske.
Mi smo se više orijentisali na ekonomske odnose sa Francuske, ali nismo
lako nailazili na razumevanje. Čudno su se Francuzi držali: uvek sa
izvesnom rezervom. Smatrali su da na Balkanu treba da imaju veći
uticaj, a nisu bili dovoljno realni, ni spremni, da ga ostvare čvršćim

trgovinskim i privrednim vezama.
Pomoćnik ministra, koji je kasnije trebalo da dođe za ambasadora u
Beograd, usred pregovora, kad sam napomenuo da naša vlada garantuje
ispunjavanje nekih obaveza, potcenjivački je odmahnuo rukom: ’Silna je
garancija vaše vlade!’“
„Da li ste dolazili i u otvorene konflikte s francuskim

komunistima?“
„Povodom neke naše izložbe u palati Šajo bila je istaknuta
jugoslovenska zastava. Glumac Žerar Filip, član KP Francuske,
demonstrativno ju je skinuo. Ipak, uz nas je ostalo više intelektualaca-
komunista i simpatizera, kao što su Kasu, Burde, Avlin, Mlara Malro i
drugi.“

„Državne veze, uprkos svemu, dobro su funkcionisale?“
„Povezao sam se sa socijalistima. Vrlo često sam se sretao sa Gijem
Moleom. Takođe sa Mendesom Fransom. Veče pre svog prvog izbora za
premijera, Mendes Frans je bio kod mene na večeri…“
„De Gol nikada nije imao simpatija za Jugoslaviju?“
„Nisam ga nikada sreo: video sam ga samo jedanput na paradi. U to

vreme živeo je van Pariza i nije nikog primao. Verovatno je tačno da ga
je protiv nove Jugoslavije donekle opredelilo mladalačko prijateljstvo sa
Dražom Mihailovićem. Pored toga, njegovoj supruzi moguće da nije bilo
po volji što još neko u Evropi nosi oreol vođe pokreta otpora, a koji ga,
pri svakoj realnoj proceni, kudikamo zasenjuje.“

„S kim ste se još sretali u Parizu?“
„Imao sam dobre veze sa američkim novinarima. Bio sam u stalnom
kontaktu sa Sajrusom Sulcbergerom. Art Buhvald je tada bio dopisnik iz

300