Page 32 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 32

lakovernog ruskog naroda“, a da mu je ovaj prezrivo uzvratio: „O,
               kakav ste vi reakcionar! Vi zaboravljate da smo mi u revoluciji. Ovo je
               sloboda!“

                     Spalajković je Lenjina nazivao dalaj-lamom Sovjetske Rusije i s njim
               je prvog januara 1918. došao u žestok sukob, kada je, s grupom
               diplomata, išao da preda protestnu notu povodom hapšenja rumunskog
               poslanika Dijamondija: „U predsoblju smo poskidali svoje bunde“,
               pričao je posle Spalajković. „Tu je bilo jedno dvadesetak boljševičkih
               bandita, naoružanih kao pravi razbojnici. Posle dođoše Lenjin i Salkind,

               pomoćnik ministra vojske Trockog, koji je bio u Brest-Litovsku.
               Pozdravismo se sa Lenjinom i sedosmo. Njega sam i ranije spazio, kad je
               harangirao masu. Tip mongolski, s ispalim jagodicama. Velikog čela. U
               njegovim rečima, bilo je prilično cinizma koji me je uzrujavao. Onda
               meni prekipe. Ustadoh i udarih rukom po stolu: ’Dosta s lažima,

                        č
               izdajni e!   Vi  vodite   ruski   narod   u  nova    poniženja,   u  nove    sramote.   Ja
               vam otvoreno kažem da zaslužujete da vam se pljune u lice. Eto, kakvi
               su vaši principi! Ako uopšte u sebi imate ruske krvi, ako štogod osećate
               za čast i dostojanstvo ovog naroda, uštedite mu ovu ljagu. Oslobodite
               tog čoveka koji je saveznik.’ Sve su se diplomate poplašile. Posle smo
               č uli  da  su  stražari,   kad   su č uli   viku,   hteli  da  upadnu.     Sutradan     je,

               međutim, Dijamondi pušten.“





                                          Rasturanje Jugoslavije





                     Članovi srpskog poslanstva u Rusiji gnušali su se i ograđivali od
               ponašanja i postupaka Spalajkovića. Specijalni delegat Radoslav St.

               Jovanović     štampao je kao knjigu svoj memorandum ministru spoljnih
               poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Zašto sam i kako bio i ostao u
               Rusiji od 1913. do 1923.
                     Još prilikom polaska na put predsednik vlade Nikola Pašić upozorio
               ga je da je Spalajković        ništarija, ali da vlada jednostavno nema boljeg
               čoveka za to mesto. Jovanović se osećao obaveznim da „naciju“ obavesti
               da je Spalajković kriminalni tip, varalica i špekulant, koji ga je na pravdi

               boga proglasio za boljševika, iako je on samo „revoluciju vatreno želeo i
               u njen sveočišćujući oganj iskreno verovao. Ona je svojim teškim
               maljem, jednim udarcem, udarom samog groma i Boga, u paramparčad
               razbila staru egipatsko-Haldajsku satrapiju.“



                                                           32
   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37