Page 33 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Potpuno je razumljivo što moralne osude Oktobarske revolucije od
strane ovamo izbegle velike belogardejske kolonije nisu mogle da dobiju
č
širi odjek u zemlji gde su kraljeubistvo, plja ke, nasilje, krvave bune i
ratovi tradicionalni i jedino prihvaćeni oblik političkog života i gde
nema uglednog čoveka koji dobar deo svog veka nije proveo u apsani ili
đ
na odre eno vreme bio prognan iz svoje domovine. Niko nije primetio
knjižicu, izdanu 1919. u Šapcu, Ubistvo ruskog cara, carske porodice i njihove
ć
svite. U njoj se, pozivaju i se na službene dokumente nove sovjetske
vlasti, opisuje kako je u trpezariji jedne gospodske ku e u
ć
Jekaterinburgu 30. jula 1918. oficir Crvene armije Jurovski pročitao grupi
naročitih zatvorenika akt da se „neprijatelj približava i da moraju biti
streljani“. Carica i njena starija kćerka nisu stigle da se prekrste, a plotun
ih je sve pokosio. Ranjeni su dotučeni kundacima i bajonetima. Metlom
su razgrnute lokve krvi i zasute peskom. Mrtva telesa carske porodice

prebačena su s dve zaprege do unapred iskopane rake. Potom izvađena,
polivena benzinom i gurnuta u jednu šahtu, u koju je bačena bomba.
Oko šahte videli su se ostaci nagorelih krpa i dosta razbacanog i
iskidanog nakita. Bisernih ogrlica i raznovrsnog prašnjavog i čađavog
dragog kamenja. Dijamanata, brilijanata i smaragda. Jedan vojnik
Crvene armije iskreno je pretpostavljenima priznao da je ostvario svoj

životni san. Pipao je, makar mrtvu, caricu. Očekivano zgražavanje nije
izazvalo ni beogradsko izdanje izveštaja belog generala Denjikina Zločini
boljševika u Rusiji. Kako bez ikakvih obzira i sažaljenja hapse sve
sumnjive pripadnike poraženih klasa, upadaju u njihove stanove i
odnose odelo, rublje, ordenje, srebro i zlato. Crveni gardisti šepure se
okićeni ukradenim ordenjem i lentama i ismejavaju zatvorene generale.

Teraju ih da stružu drva, čiste sobe, kuhinje. Peru sudove, nužnike,
pomijare, bez lopate, metle i krpa. Nazivaju ih svinjama, psima,
medvedima, i prete im da ć e ih ošuriti u vreloj vodi, a onda prebaciti u
hladnu – da umru u što jezivijim mukama.
U proleće 1922. godine u Ðenovi je održana evropska mirovna
konferencija. Jugoslovensku delegaciju predvodio je ministar spoljnih

poslova Momčilo Ninčić, koji se 11. maja, u restoranu đenovskog hotela
Profino-Kulm tajno, u četiri oka, sreo sa sovjetskim ministrom Čičerinom.
O tom susretu apsolutno nikad ništa nije objavljeno, ali je sačuvan
Ninčićev izveštaj predsedniku vlade Nikoli Pašiću.
Čičerin je dvočasovni razgovor počeo poverljivim informacijama

koje ima, kako se u Beogradu protiv Sovjetske Rusije, sa Vrangelovom
„belom gardom“, sprema vojna akcija. On je č uo da postoje tri struje:
jedna hoće za novog cara u Rusiji Velikog kneza Kirila, druga Nikolaja

33