Page 34 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Nikolajeviča, a treća Aleksandra Karađorđevića. Ninčić je to odlučno
negirao i prijateljski upozorio sovjetsku vladu da ne naseda takvim
pričama, koje šire razni osvedočeni neprijatelji jugoslovenske države:

„Naš kralj sve kombinacije sa njegovom kandidacijom na ruski presto
smatra ludim i neozbiljnim. Pred njim se o tome ne sme ni da govori.“
Pored toga, Pašić je, pri polasku u Ðenovu, zamolio Ninčića da Čičerina
podseti na korektno držanje jugoslovenske vlade u vreme građanskog
rata u Rusiji: ono odeljenje koje se protiv boljševika borilo u
Arhangelsku učinilo je to na zahtev Engleza i bez dozvole vlade u

Beogradu i č ak je komandant te jedinice uspeo da tako udesi da Srbi
nikako ne pucaju na Ruse.
„Između nas i sovjetskog režima ima jedna politička provalija“,
dodao je Ninčić, „ali u glavu našeg naroda ne bi moglo da uđe da mi
spremamo rat protiv Rusa, jer su boljševici za nas Rusi koji idu

pogrešnim putem, ali koje naš narod ne može da mrzi, jer su to, ipak,
Rusi!“
Na to mu je Čičerin pokušao objasniti kolika je zabluda verovanje
da je carski režim bio veliki prijatelj Srba. Tačno je nešto drugo: taj režim
je bio eksploatatorski i nemilice je iskorišćavao sve svoje prijatelje i
među njima širio korupciju.

„Zatim smo govorili o našim komunistima“, piše dalje Momčilo
Nin i ć . „Rekao sam mu da kod nas postoji opšte uverenje da su
č
teroristička akcija i atentat na našeg vladaoca bili smišljeni i naređeni od
Rusije. On ( i č erin) je to odbio, jer su njihova vlada i Tre a
ć
Č
internacionala protiv individualnih terorističkih akcija. Rekao sam mu,
šefovi komunističke partije kod nas su mladi i neozbiljni ljudi, pa

komunističku partiju kao svoje oruđe upotrebljavaju svi oni koji iz
raznih, najviše reakcionarnih pobuda, hoće da ruše našu državu. Čičerin
to nije poricao i interesantno je da ništa nije reagovao na moja
objašnjenja o Zakonu o zaštiti države.“
U svom govoru u beogradskoj Narodnoj skupštini 25. jula 1922.
ministar Ninčić je objasnio da je glavni problem Ðenovske konferencije

bilo pitanje privredne obnove Rusije i napori kako da se nešto hitno
preduzme, „uprkos postojanja sovjetskog režima“. Podsetio je na
č
Lenjinove re i da su boljševici bili u Ðenovi s namerom da zaklju e
č
dobar pazar, nemajući šta da drugima ponude u razmenu. Prirodno, to
je rezultiralo i neuspehom cele konferencije.

„Kao privredno slične zemlje, mi ne možemo očekivati veliki
razvitak ekonomskih veza“, dodao je Ninčić. „Iste potrebe imamo za
industrijskim uvozom sa strane i istu robu imamo da ponudimo svojim

34