Page 39 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 39

Stojanović.
                     U knjigu utisaka lefortovskog „Izolatora“, koji će vrlo brzo postati
               vrata pakla za veliki broj jugoslovenskih komunista i kome će Karlo

               Štajner posvetiti potresne stranice, Vasi  će hladno zapisati „aps-aps“,
               uz dodatak „očaran sam“. U Sovjetskoj Rusiji on je dobronamerno tražio
               neke svoje, čudne i nepristupačne „crvene magle“. Zato i Utiske iz Rusije
                       č
               zaklju uje,    gogoljevski,   s  dosta  patosa:   „Gde    bi  se  rodili  divovi,  nego  u
               Rusiji,  u  kojoj  jedino  imaju   gde  da  se  razmahnu.     Gde   bi  se  rodile  velike
               ideje, nego u Rusiji, koja je beskrajna.“

                     I  Dragiša   Vasi ć  je  bio  na  paradi  na  Crvenom     trgu:  „Desno    od   nas,
               privremeno drveni mauzolej Lenjina. Na njemu Staljin, Buharin,
               Kalinjin, Enukidze, Vajan Kutrije, Klara Cetkin, Kotov, Krupska,
               Vorošilov, Buđoni. U šestorednim povorkama nastupali su crveni talasi.
               Beskrajni su. Kao u snu, usred mlazova magle i reflektora, krasnoarmejci

               na konjima čine se kao Donatelove Gatemelate, a beskrajna, nemirna
               crvena reka huči kao u poplavi.“
                     Sreten Stojanović       je u Impresijama iz Rusije prihvatio Vasićevu
               opasku da naslov komada Metež                  u nekom moskovskom pozorištu
               najpotpunije izražava tadašnje ruske prilike: „Državom upravlja Staljin,
               u odelu od vojničkog sukna i čizmama, i Buharin, u rubaški. Staljin je

               organizator, Buharin ideolog. Oni su jasni u govorima, oni su napredni,
               oni dišu s narodom, a kad narod pretera, oni ga dovedu u razum. Metež
               je  vanredno    dobra    re ,  kada  pogledate     društvena    raspoloženja.     Dok   se
                                          č
               komunisti žene sa devojkama iz aristokratskih kuća, dok raniji bogataši i
               njihova deca postaju vatrene pristalice režima, dotle se drugi sklanjaju
               od života, žive u postu i molitvi. Dok se u ranijim besposličarima

               probudila životna energija, koju ni sami nisu znali, i odobravaju režim,
               dotle se, po pričanju komunista, nailazi na stare radnike koji u
               momentima ogorčenja pričaju da je za vreme cara sve bilo bolje.“
                     Od Ribnikarovih par tekstova u Politici             nije mogla ispasti knjiga.
               Očigledno mu pisanje nije bilo jača strana. Pored toga, u Sovjetskom
               Savezu je doživeo neverovatne stvari. Rusi su baš u njemu videli pravu

               šansu    i  uspeli  su  da  ga  na   brzinu   u  Moskvi     ožene   jednom     spretnom
               obaveštajkom GPU-a.
                     Snužden, potpuno u klopci, vratio se u Beograd, po dogovoru, sam.
               Bio je gotovo pred samoubistvom. Glavni Politikin                   bos Č ika    Diša   je,
               sluteći zlo, naredio novinarima da ga na smenu, kako znaju i umeju –

               razonode i oraspolože.
                     Tek mnogo kasnije postaće razumljive Ribnikarove tadašnje brige.
               A izgledalo je kao da se ništa nije dogodilo. Na unapred zakazanoj


                                                           39
   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44