Page 88 - Pauline Pears - Organska bašta

ZDRAVLJE BILJAKA 87

tvo na biljke. Takvi primeri su mikorizne
neDOStatak mineRala glji ve koje funkcionišu kao produžetak ko -
(videti slike u boji na str. 460) renskog sistema i bakterija Rhizobium koja
Šare, mrlje, pa čak i kovrdžanje listova, formira kvržice na korenju leguminoznih
mo gu da budu posledica ne bolesti, nego bi jaka u kojima se fiksira azot (videti str.
l
nedostatka minerala. Plodovi mogu da 35).
pok vare izgled i uvenu.
1. Nedostatak gvožđa jedan je od naj- gljivične bolesti
češćih poremećaja biljaka, koji se gotovo
uvek javlja kao žutilo listova, naročito iz - Gljive su biljke bez hlorofila; one nisu
među lisnih žila. Vrlo je čest u baznim spo sobne da same proizvode energiju pu -
zem jištima, kada nosi naziv hloroza izaz- tem fotosinteze. Većina su saprofitni or ga -
l
vana krečnjakom. nizmi (hrane se mrtvim ili raspadajućim
2. Nedostatak mangana (u listovima tki vom), ali su neke vrste razvile sposob-
krom pira), čest je u loše dreniranim zem- nost da savladaju odbrambene mehaniz-
ljištima. me biljaka i mogu da se hrane živim bilj-
3. Nedostatak fosfora (u listovima para- nim tkivom.
dajza) - često se sreće u kiselim zemljiš - U uobičajene gljivične bolesti ubrajaju se
tima. plamenjača krompira, kupusna kila, pole-
4. Nedostatak kalijuma (kod mahunar - ganje rasada, plesni i biljna rđa. Neki od
ki), često se sreće u posnim ili peskovitim uzročnika ovih bolesti, na primer kupusne
zemljištima. kile, imaju zaštićene uspavane spore koje
5. Gorke pege kod jabuka, uzrokovane mogu da ostanu žive u zemlji i više od 40
nedostatkom kalcijuma - uobičajene su godina. Organizmi koji uzrokuju plamenja-
na posnim, peskovitim zemljištima. ču krompira prenose se iz godine u godinu
6. Nedostatak bora kod kukuruza šećer- preko zaraženih krtola za sađenje, ali se
ca; prevelika količina krečnjaka ometa šire od biljke do biljke, u obliku spora, kao
bilj kama uzimanje ovog elementa koji se što je slučaj kod većine gljiva. Gljiva koja
nalazi u tragovima. uzrokuje krastavost jabuke prezimljuje na
zaraženim ostacima biljaka, kao što je
opa o lišće u voćnjaku. Većina gljiva koje
l
može da se pobrka s bolesti ma, naročito uz rokuju bolesti obično se ne primećuju,
virusnim. Ako se problem nastavi, potreb - za razliku od simptoma. Očigledan izuze-
no je da se uradi profesionalna analiza ze - tak je medna gljiva, s karakterističnom no -
m jišta ili biljaka (videti Zemljište i briga o žicom boje meda.
l
njemu, str. 32-38). Većina gljivičnih bolesti češća je u top -
lim, vlažnim uslovima, koji omogućuju

spo rama da se slobodno kreću kroz vlažan
Biljne BOleSti vazduh i tanke slojeve vode na površini lis -
Bolesti biljaka posledica su prodiranja
mi kroskopskih organizama u biljna tkiva. Biljne bolesti
To mogu da budu gljivice, bakterije ili viru- (videti slike u boji na str. 461)
si. Živeći na biljnom tkivu kao paraziti, oni Neki simptomi bolesti: gar na grani jabu-
uzrokuju oštećenja i smrt ćelija, a ponekad

i promene poput tumora ili raka. Orga niz - ke; rđa na lis tu fuksije; gljivična pegavost
lišća; kras tavost kruške; pepelnica jabu-

mi koji uzrokuju bolesti nazivaju se pato-
geni, a proučavanje biljnih bolesti - prou- ke; su šenje pupoljaka; crne pege na ruži;
siva plesan na pupoljku muškatle; smeđa
čavanje patologije biljaka. Treba napome-
nuti da neki organizmi koji su u bliskom buđ; medna gljiva koja raste na kori dr -
veta.
srod stvu s patogenim, imaju korisno dejs -