Page 29 - Alhemičar
P. 29

чињеници  да  је  он  пастир.  Биле  су  то  усамљене  особе
               које више нису веровале у живот и које нису схватале
               да  се  пастири  на  крају  крајева  везују  за  своје  овце.
               Сваку  овцу  је  познавао  до  танчина:  знао  је  која  ћопа,
               која  ће  се  ојагњити  кроз  два  месеца  и  које  су  биле
               најлење.  Такође  је  знао  како  их  треба  шишати  и  како
               клати. Ако одлучи да крене, оне ће патити.
                  Почео  је  да  дува  неки  ветар.  Познавао  је  тај  ветар:
               људи  су  га  звали  ветар  Леванта,  јер  су  с  њим  такође
               дошле  хорде  неверника.  Све  док  није  упознао  Тарифу
               није  ни  помишљао  да  је  Африка  тако  близу.  То  је
               представљало  велику  опасност:  Мавари  су  могли
               поново да навале.
                  Ветар  је  почео  да  дува  све  јаче.   TСада  сам  између
               оваца  и  благаT,  размишљао  је  младић.  Морао  је  да  се
               одлучи између нечега на шта се навикао и нечега што
               би волео да има. Ту је била, наравно, и трговчева ћерка,
               али она није била толико важна колико овце, пошто од
               ње није зависио. Бог зна да ли га се она уопште и сећа.
               Био је убеђен да она не би ни приметила кад се не би
               појавио кроз два дана, јер њој су сви дани били једнаки,
               а сви дани постану једнаки онда као људи престану да
               примећују  лепе  ствари  које  им  се  дешавају  кад  год
               сунце прелази свој небески пут.

                  TОставио сам оца, мајку, замак у свом граду. Они су се
               на то навикли, а и ја сам се навикао. Такође ће се и овце
               навићи  на  моје  одсуствоT,  помисли  младић.  Одозго  је
               погледао  према  тргу.  Продавац  је  и  даље  продавао
               кокице. Један млади пар сео је на клупу на којој је он
               разговарао  са  старцем  и  дуго  се  љубио.   TПродавац
               кокицаT, рече он у себи, не довршивши реченицу, јер је с
               Леванта  почело  још  снажније  да  дува  и  он  је  застао
               осећајући ветар на лицу. Тај ветар је донео Маваре, то
               је тачно, али такође је доносио мирис пустиње и жена
               које носе фереџу. Доносио је зној и снове људи који су
               једног дана кренули у потрагу за непознатим, за златом,



                                          29
   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34