Page 24 - Alhemičar

Пре него што младић ишта прозбори, старац се саже,
узе један облутак и поче њиме да пише по пешчаном
тлу трга. У тренутку када се сагнуо нешто је тако
снажно засијало с његових груди да је скоро заслепило
младића. Али старац је тај сјај, покретом исувише
хитрим за своје године, брзо заклонио огртачем.
Младићеве очи су се опоравиле од блеска и он је успео
да разазна шта је то старац написао.
На песку трга овог малог града прочитао је имена
свог оца и своје мајке. Прочитао је причу о свом животу
све дотадашњег тренутка, дечачке несташлуке, хладне
ноћи у семеништу. Прочитао је и име трговчеве ћерке,
које иначе није знао. Прочитао је о таквим стварима
које никада никоме не би испричао, као што је онај дан
када је украо очеву пушку да би ловио јелене, или о
свом првом и усамљеничком сексуалном искуству.

•

TЈа сам краљ СалемаT, рекао је старац.
– Зашто један краљ разговара са обичним пастиром –
упита младић постиђен и задивљен.
– За то има више разлога. Али, рецимо да је
најважнији тај што си имао снаге да оствариш своју
Личну Легенду.
Младић није знао шта је то Лична Легенда.
– То је оно што си увек желео да чиниш. Сви људи, у
раној младости, знају шта је њихова Лична Легенда. У
том животном раздобљу све је јасно, све је могуће и
тада се људи не боје да сањају и пожеле све што би
волели да раде у животу. Међутим, што више време
одмиче, нека тајанствена сила настоји да докаже да је
немогуће остварити Личну Легенду.

24