Page 34 - Alhemičar

TШтета што ће ми брзо заборавити имеT, помисли.
TТребало је да му га поновим више пута. Тако, када би
причао о мени, рекао би да сам ја Мелкиседек, краљ

Салема.T
Затим је дигао поглед према небу, помало се кајући:
TЗнам да је то таштина над таштинама, како Ти рече,
Господе. Али један стари краљ понекад може да буде

поносан сам на себе.T
•

TБаш је чудна ова АфрикаT, помисли младић.
Седео је у некаквој крчми сличној осталим крчмама
на које је наилазио у уским уличицама града. Људи су
пушили неки огроман чибук који је ишао од уста до
уста. За кратко време је видео мушкарце како се држе
за руке, жене покривених лица и свештенике који су се
пели на високе и танке куле и почињали да певају – док
би се сви око њих спуштали на колена и почињали да
ударају главом о тле.
TНеверничка послаT, рече он у себи. Као дете, увек је у
сеоској цркви видао слику светог Јага Истребитеља
Мавара на његовом белом коњу, с исуканом сабљом,
док су му под ногама лежале особе сличне овима.
Младић се осећао лоше и ужасно усамљено. Неверници
су имали злокобан поглед.
Осим тога, у журби да крене на пут он је заборавио
један детаљ, један једини детаљ који га је могао удаљити
од његовог блага за дуже време: у тој земљи сви су
говорили арапски.
Власник крчме приђе младићу и овај показа на неко
пиће које су служили за другим столом. Био је то
некакав горак чај. Младић је више волео да пије вино.

34