Page 6 - Alhemičar

– Постоје три врсте алхемичара – рече мој Учитељ. –
Они који су неодређени зато што не знају о чему
говоре; они који су неодређени зато што знају о чему
говоре, али такође знају да је језик Алхемије језик
упућен срцу, а не разуму.
– А трећа врста? – упитах.
– То су они који никада нису чули за Алхемију, али
који су успели да самим својим животом открију Камен
Мудрости.
После тога, мој Учитељ – који је припадао оној
другој врсти – одлучи да ми даје часове из Алхемије.
Открио сам да је симболички језик, који ме је толико
љутио и наводио на погрешан пут, био једини пут којим
се стиже до Душе Света, односно до онога што је Јунг
назвао „колективно несвесно“. Открих Личну Легенду и
Божје Знаке, истине које мој интелектуални начин
размишљања није прихватао због тога што су исувише
једноставне. Открих да достићи Велико Дело није
задатак малог броја људи, него свих људских бића на
кугли земаљској. Наравно, Велико Дело се не приказује
увек у облику неког јајета или неке флашице с
течношћу, него сви ми можемо – без и најмање сенке
сумње – да уронимо у Душу Света.
Због тога, TАлхемичарT је такође један симболичан
текст. На његовим страницама, осим што преносим све
оно што сам научио о овој области, настојим да
искажем поштовање великим писцима који су успели
да досегну Универзални Језик: Хемингвеју, Блејку,
Борхесу (који је такође искористио персијску историју
за једну од својих прича), Малби Тахану, између
осталих. Да бих употпунио овај подужи предговор и
приказао оне које је мој Учитељ назвао трећом врстом
алхемичара, вреди труда да вас подсетим на једну
причу коју ми је он испричао у својој лабораторији.

6