Page 7 - Alhemičar

Мајка Божја, с дететом Исусом у наручју, решила је
да сиђе на Земљу и обиђе један самостан. Пуни поноса,
сви фратри су направили дугачак ред и сваки је излазио
пред Девицу да јој искаже своје поштовање. Један је
рецитовао лепе стихове, други је показао своје
илуминације којима је осликао Библију, трећи је
изрецитовао имена свих светих. И тако редом, монах за
монахом, исказаше поштовање Деви Марији и детету
Исусу.
Последњи у реду нашао се један фратар,
најскромнији у самостану, који никада није научио
мудре текстове тога времена. Родитељи су му били
једноставни људи, који су радили у неком циркусу, и
једино су га научили да баца лоптице увис и изводи
неке циркуске вештине.
Када је он дошао на ред, остали фратри су хтели да
прекину указивање почасти јер некадашњи опсенар
није имао ништа значајно да каже, а могао је и да
поквари општу слику самостана. Међутим, у дну свог
срца, и он је осећао једну огромну потребу да нешто да
од себе за Исуса и Девицу.
Стидећи се, осећајући на себи прекорне погледе
своје сабраће, он је извукао неколико поморанџи из
џепа и почео да их баца увис, изводећи успут
акробације, што је било једино што је умео.
Тек у том тренутку мали Исус почео је да се смеши и
да пљеска рукама седећи у мајчином крилу. И управо
њему је Девица пружила руке и дала му да мало
подржи малишана.
TПауло Коељо

7