Page 8 - Alhemičar

Алхемичар

Алхемичар узе књигу коју је неко из каравана понео са
собом. Књига је била без корица, али он је успео да
утврди да је њен аутор Оскар Вајлд. Листајући књигу
наишао је на причу о Нарцису.
Алхемичар је познавао легенду о Нарцису, лепом
младићу који је ишао да посматра сопствену лепоту
која се огледала у језеру. Толико је био опчињен самим
собом да је једног дана пао у језеро и утопио се. На
месту где је пао никао је цвет који су назвали нарцис.
Али Оскар Вајлд није тако завршио ову причу.
Он је написао да су, када је Нарцис умро, дошле
шумске нимфе и затекле дотле слатководно језеро
претворено у крчаг сланих суза.
– Зашто плачеш? – упиташе шумске нимфе.
– Плачем за Нарцисом – рече језеро.
– Ах, нимало нас не чуди што плачеш због Нарциса –
наставише оне. И поред тога што смо ми све стално
трчале за њим по шуми, ти си било једино које је имало
прилику да изблиза посматра његову лепоту.
– Па зар је Нарцис био леп? – упита језеро.
– А ко би то осим тебе могао боље да зна? –
одговорише изненађене нимфе. – На крају крајева, он
се свакога дана с твојих обала нагињао над тебе.
Језеро је за тренутак заћутало. Најзад, рече:

8