Page 11 - Alhemičar

енергија која је повезивала његов живот са животима
тих оваца с којима је већ две године лутао земљом у
потрази за водом и храном.
– Толико су се већ навикле на мене да познају мој
распоред, – рече он тихо. Онда се мало замисли и дође
до закључка да би могло да буде и супротно: да је
управо он тај који се навикао на њихову сатницу.
Ипак, било је још неких оваца које су се дуже
будиле. Младић је уз помоћ штапа будио једну по једну,
дозивајући их по имену. Увек је веровао да су овце у
стању да разумеју то што им он говори. Због тога је
имао обичај да им понекад чита делове књига који су га
највише импресионирали, или им је причао о
усамљености и радости једног пастира у пољу, или је
наглас коментарисао најновије догодовштине у
градовима кроз које су обично пролазили.
Последња два дана, међутим, најрадије је причао о
једној теми: о девојци, кћери једног трговца, која је
живела у граду у који је требало да стигну за четири
дана. Само је једном био тамо, претходне године.
Трговац је имао радњу с текстилом и увек је волео да
лично присуствује шишању оваца да би избегао било
какву превару. Неки пријатељ му је показао ту радњу и
пастир је тамо отерао своје овце.

•

– Хтео бих да продам нешто вуне, – рекао је трговцу.
Трговчева радња је била пуна и он замоли младића
да га сачека до вечери. Сео је испред радње и извадио
књигу из бисага.
– Нисам знала да и пастири умеју да читају књиге –
рече један женски глас поред њега. Била је то типична

11