Page 43 - Pyotr Ouspenskii - Tertium Organum
P. 43
O materiji vrlo dobro govori E. Douglas Fawcett, autor
članka »Idealizam i problem prirode« u časopisu « The
Quest» (travanj 1910).
»Materija (poput sile) ne predstavlja nam nikakvu
poteškoću. Znamo sve o njoj naprosto zato što smo je
mi izmislili. Materija je tvorevina našeg poimanja, način
mišljenja o osjetilnim predmetima; mentalna zamjena za
konkretne no neukrotivo složene činjenice.
. . . Strogo govoreći, materija postoji samo kao
pojam . .. Ali narav materije, čak ako je držimo pojmom,
toliko je nejasna, da većina ljudi nije u stanju čak niti
točno reći što oni podrazumijevaju pod tim.«
Tu se ukazuje na vrlo važnu činjenicu: materija i sila
samo su logički pojmovi, tj. samo izrazi uzeti za
označavanje dugih nizova različitih činjenica. Nama, koji
smo odgojeni na »fizici« vrlo je teško to shvatiti. A
zapravo, tko je i kada vidio materiju ili silu? Mi vidimo
stvari, vidimo pojave. Materiju odvojenu od tvari od koje
se sastoji ili od koje je napravljena određena stvar
nikada nismo vidjeli i nikada nećemo vidjeti, a određena
tvar uopće nije materija, to je drvo ili željezo ili kamen.
Isto tako nikada nećemo vidjeti silu odvojeno od radnje.
Što to znači? To znači da su materija i sila jednako
apstraktni pojmovi kao i »vrijednost« ili »rad«, kao
»kupovna moć« novca, »sadržaj« knjige. To znači da je
materija »ona tvar od koje su napravljeni sni«
(Shakespeare). Kao što mi tu tvar nikada ne možemo
opipati i vidimo je samo u snu, tako i fizičku materiju
odvojenu od stvari nikada ne možemo opipati, vidjeti,
čuti ili fotografirati. Dobro ili loše poznamo stvari i