Page 148 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Prvo ću pokušati da opišem svoje pokušaje u sećanju samog
sebe.
Prvi utisak je bio da su pokušaji sećanja sebe, ili svesti o
sebi, da kažem samom sebi Ja hodam, Ja činim, i da sve vreme
osećam to Ja, ZAUSTAVLJALI MISAO. Kada sam osećao Ja,
nisam mogao ni misliti ni govoriti; čak su i oseti postali zama­
gljeni. Osim toga, sebe možeš osetiti na taj način samo na krat­
ko.
Ranije sam vršio određene eksperimente u zaustavljanju mi­
sli koje se pominju u knjigama o Joga praksi. Takav opis posto­
ji, na primer, u knjizi Edwarda Carpentera OD ADAMOVOG
VRHUNCA DO ELEFANTA, iako veoma uopšten. Ti prvi po­
kušaji samo-sećanja su me podsetili baš na ove moje prve ekspe­
rimente. Zapravo bila je to potpuno ista stvar, uz jednu iznimku,
da je u zaustavljanju misli pažnja u potpunosti upravljena prema
naporu neprihvatanja misli, dok je u samo-sećanju pažnja posta­
jala podeljena, jedan njen deo je bio upravljen prema tom istom
naporu a drugi deo na osećanje sebe.
Shvativši ovo, mogao sam doći do određenih, možda sa­
svim nekompletnih, definicija samo-sećanja, koje nisu ništa
manje dokazivale svoju korisnost u praksi.
Govorim o podelama pažnje koja je karakteristika samo-
sećanja.
Predstavio sam sebi to na sledeći način:
Kada nešto posmatram moja pažnja je upravljena prema
onome što posmatram — linija sa jednom strelicom:

Ja.... > posmatrani fenomen.

Kada, istovremeno, pokušavam da se setim sebe, moja
pažnja se deli na predmet koji posmatram i na sebe. Druga stre­
lica se pojavljuje na liniji:

Ja < > posmatrani fenomen.

Pošto sam ovo sebi definisao shvatio sam da je problem bio
u tome kako upraviti pažnju na sebe a da se ne oslabi ili uništi