Page 150 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 150

van osećaj, koji, prirodnim putem, to jest, pomoću nas samih,
     dolazi  veoma retko i pod  specijalnim uslovima.  Stoga  sam,  na
     primer, u to vreme običavao da lutam St. Petersburgom noću da
     bi »osetio« kuće i ulice. St. Petersburg je pun takvih oseta. Kuće,
     naročito stare kuće,  behu sasvim žive da sam skoro razgovarao
     sa njima. Nije tu bilo »mašte«. Nisam razmišljao ni o čemu, jed­
     nostavno  sam  šetao  i  pokušavao  da  se  setim  sebe  i  posmatrao
     okolo; oseti su dolazili sami od sebe.
         Kasnije ću otkriti mnogo neočekivanih stvari na isti način.
     Međutim nastaviću da govorim o ovome dalje.
         Ponekad samo-sećanje nije baš bilo uspešno; ponekad je bi­
     lo pomešano sa nekim čudnim posmatranjima.
         Šetao sam jednom duž Liteinya prema Nevsky trgu i uprkos
     svim svojim naporima nisam bio u  stanju da zadržim pažnju na
     samo-sećanje.  Buka,  kretanja,  sve  me je  odvlačilo.  U  svakom
     trenutku gubio sam nit pažnje, ponovo je pronalazio i opet je gu­
    bio.  Na kraju  sam se osećao  smešno  razdražljivim,  skrenuo na
     levo u prvu ulicu,  čvrsto odlučivši da održim pažnju na činjeni­
     cu da ĆU  SE  SETITI  SEBE barem za neko vreme, u svakom
     slučaju dok ne stignem do sledeće ulice.  Stigao  sam do Nadej-
     dinskaya ne  izgubivši  nit  pažnje,  osim  možda  zakratko.  Tada
     sam opet  skrenuo prema Nevsky  trgu shvativši da  mi je u  mir­
     nim ulicama bilo lakše da održim nit pažnje i da sam zapravo te­
     stirao  svoju  pažnju u  bučnijim ulicama.  Stigao  sam na  Nevsky
    još uvek se  sećajući sebe i  već sam počeo da doživljavam čudno
     emocionalno stanje unutrašnjeg mira i sigurnosti koje dolazi na­
     kon velikih napora te vrste. Iza ugla na Nevskom bila je prodav-
     nica duvana u kojoj su pravili moje cigarete. Još uvek se sećajući,
     pomislio sam da bi bilo dobro da svratim do njih i naručim ci­
     garete.
         Dva sata kasnije PROBUDIO SAM SE u Tavricheskaya, a
     to  znači,  daleko.  Išao  sam  IZVOSTCHIKOM  u  štampariju.
     Osećaj buđenja bio je neverovatno živ. Skoro mogu reći da sam
     BIO U EKSTAZI.  Svega se sećam odjednom.  Kako  sam šetao
     duž Nadejdinskaya, kako sam se sećao sebe, kako sam pomislio
     na cigarete, i kako sam pri toj misli kao najednom propao i ne­
     stao u duboki san.
   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155