Page 151 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 151
Istovremeno sam, upadajući u taj san, nastavio da izvodim
suvisle radnje. Napustio sam duvandžinicu, svratio u svoj stan i
Liteinyu, telefonirao štamparima. Napisao sam dva pisma. Opet
izašao iz kuće. Hodao levom stranom Nevsky trga do Gostinoy
Dvora nameravajući da idem do Offitzerskaya. Tada sam se pre
domislio jer je bilo kasno. Popeo sam se u IZVOSTCHIK i do
vezao se do Kavalergardskaya gde su bili moji štampari. Usput
dok sam se vozio duž Tavrischeskaya počeo sam da osećam
čudan nemir, kao da sam zaboravio nešto — I ODJEDNOM
SAM SE SETIO DA SAM ZABORAVIO DA SE SETIM SE
BE.
Govorio sam ljudima u našoj grupi o svojim posmatranji-
ma, kao i nekim svojim prijateljima.
Govorio sam im da je to bio centar gravitacije celog siste
ma i celokupnog rada na sebi; da rad na sebi sada nisu bile praz
ne reči već stvarna činjenica puna značaja i to zahvaljujući tome
što psihologija postaje egzaktna, i u isto vreme, praktična nau
ka.
Rekao sam da su evropska i zapadnjačka psihologija previ-
dele veoma važnu činjenicu, a to je, da SE MI NE SEĆAMO
SEBE; da živimo, delujemo, razmišljamo u dubokom snu, ne
metaforički već zbilja. Da, istovremeno, MOŽEMO da se seti-
mo sebe ako učinimo dovoljno napora, da se MOŽEMO PRO
BUDITI.
Pogodila me je razlika između razumevanja ljudi koji pri
padaju našim grupama i onih izvan. Ljudi u našim grupama su
razumeli, mada ne sve odjednom, da smo došli u dodir sa
»čudom«, da je to bilo nešto »novo«, nešto što nikada ranije nig-
de nije postojalo.
Drugi ljudi to nisu razumeli; sve su to uzimali olako, čak
pokušavajući da mi dokažu da su takve teorije postojale i ranije.
A. L. Volinsky, koga sam često sretao i sa kojim sam vo
dio mnogo razgovora od 1909. godine, i čije sam mišljenje veo
ma cenio, nije pronašao u ideji »samo-sećanja« bilo šta što je
ranije poznavao.
»To je SAMOSVEST.« Rekao mi je, »Jesi li čitao Wundto-
vu LOGIKU? U njoj ćeš pronaći njegovu najsvežiju definiciju
samosvesti. To je upravo ono o čemu govoriš. 'Jednostavno po-