Page 151 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 151

Istovremeno sam,  upadajući u  taj san,  nastavio da izvodim
    suvisle radnje.  Napustio  sam duvandžinicu, svratio u svoj  stan i
    Liteinyu, telefonirao štamparima. Napisao sam dva pisma. Opet
    izašao iz kuće.  Hodao levom stranom Nevsky trga do Gostinoy
    Dvora nameravajući da idem do Offitzerskaya.  Tada sam se pre­
    domislio jer je bilo kasno. Popeo sam se u IZVOSTCHIK i do­
    vezao  se  do  Kavalergardskaya gde  su bili  moji  štampari.  Usput
    dok  sam  se  vozio  duž  Tavrischeskaya  počeo  sam  da  osećam
    čudan  nemir,  kao  da  sam  zaboravio  nešto —  I  ODJEDNOM
    SAM  SE  SETIO  DA  SAM  ZABORAVIO  DA  SE  SETIM  SE­
    BE.
        Govorio  sam  ljudima u  našoj  grupi  o  svojim posmatranji-
    ma,  kao  i  nekim svojim prijateljima.
        Govorio  sam im da je to bio centar gravitacije celog siste­
    ma i celokupnog rada na sebi; da rad na sebi sada nisu bile praz­
    ne reči  već stvarna činjenica puna značaja i  to zahvaljujući  tome
    što psihologija postaje egzaktna,  i u  isto  vreme,  praktična nau­
    ka.
        Rekao sam da su evropska i  zapadnjačka psihologija previ-
    dele veoma  važnu činjenicu, a  to je,  da  SE  MI  NE  SEĆAMO
    SEBE;  da  živimo,  delujemo,  razmišljamo u  dubokom  snu,  ne
    metaforički već zbilja.  Da,  istovremeno,  MOŽEMO da se seti-
    mo sebe ako učinimo dovoljno napora, da se MOŽEMO PRO­
    BUDITI.
        Pogodila  me je  razlika  između  razumevanja  ljudi  koji  pri­
    padaju  našim grupama i  onih  izvan.  Ljudi u  našim grupama su
    razumeli,  mada  ne  sve  odjednom,  da  smo  došli  u  dodir  sa
    »čudom«, da je to bilo nešto »novo«, nešto što nikada ranije nig-
    de  nije  postojalo.
        Drugi  ljudi  to nisu  razumeli;  sve  su  to uzimali  olako,  čak
    pokušavajući da mi dokažu da su  takve teorije postojale i  ranije.
        A.  L.  Volinsky,  koga  sam često  sretao  i  sa kojim  sam vo­
    dio mnogo razgovora od  1909.  godine,  i čije sam mišljenje veo­
    ma  cenio,  nije  pronašao  u  ideji  »samo-sećanja«  bilo  šta  što je
    ranije  poznavao.
        »To je SAMOSVEST.« Rekao mi je, »Jesi li čitao Wundto-
    vu  LOGIKU?  U  njoj  ćeš  pronaći  njegovu  najsvežiju  definiciju
    samosvesti. To je upravo ono o čemu govoriš. 'Jednostavno po-
   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156