Page 203 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

svega mora da se oslobodi OPŠTIH zakona. Opšti zakoni su bez
sumnje obavezni za svakog čoveka; on se može osloboditi mno­
gih ako oslobodi sebe od 'prigušivača' i od maštanja. Sve ovo je
povezano sa oslobođenjem od ličnosti. Ličnost pothranjuje
maštu i lažnost. Ako se laganje u kojima čovek živi uvećavaju,
uvećava se i mašta; ličnost ubrzo slabi i čovekom počinje da vla­
da ili sudbina ili PRAVAC RADA koji opet kontroliše volja dru­
gog čoveka; a koja ga vodi dok njegova sopstvena volja ne bude
oblikovana tako da može da podnese i slučajnost i kada je po­
trebno i sudbinu.—
Ovi razgovori su vođeni u periodu od nekoliko meseci. Ja­
sno je da nije moguće preneti razgovore baš onako kako su se
odvijali jer je G. često doticao i po dvadesetak različitih pred­
meta u jednoj večeri. Mnogo toga je ponavljano, mnogo je za­
visilo od pitanja koja su bila postavljena od strane prisutnih, a
mnoge ideje su bile toliko povezane da bi ih bilo moguće razdvo­
jiti samo veštačkim putem. U ovo vreme određena vrsta ljudi je
počela da pokazuje negativan stav prema našem radu. Osim ne­
dostatka »ljubavi« mnogi su imali otpor i prema zahtevu za
naplatu rada, prema novcu. U vezi sa ovim, veoma je karakteris­
tično da oni koji su pružali otpor nisu bili oni koji su plaćali uz
teška odricanja, već dobrostojeći ljudi, za koje je suma koja je
tražena bila sitnica.
Oni koji nisu mogli platiti ili oni koji su mogli platiti veo­
ma male sume, uvek su shvatali da ne mogu dobiti nešto za ništa
i da rad G., njegova putovanja u Petersburg i vreme koje on i
ostali daju tom radu, koštaju. Samo oni koji su imali novaca ni­
su shvatali niti su hteli da shvate.
— Da li to znači da moramo platiti da bismo ušli u Kraljev­
stvo Neba? — govorili su.
— Ljudi ne plaćaju za to, niti se traži novac za takve stva­
ri. Hrist je svojim učenicima govorio: 'Ne primaj nagrade niti
pohvale', a vi tražite 1000 rubalja. Dobar se posao može na­
praviti od toga. Pretpostavimo da imate stotinu članova. To bi
značilo stotinu hiljada, a šta ako bi bilo dve stotine članova, tri
stotine? Tri stotine hiljada godišnje je dobra para.
G. se uvek smeškao kada sam mu govorio o ovim razgovo­
rima.