Page 200 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Postoji mogućnost eksperimentalne potvrde odnosa
ličnosti prema suštini. U istočnjačkim školama su poznati načini
i sredstva pomoću kojih se može izdvojiti čovekova ličnost od
njegove suštine. U tu svrhu se nekada upotrebljava hipnoza, po­
nekad specijalni narkotici, ponekad određene vrste vežbi. Ako
su ličnost i suština izdvojeni na neko vreme na bilo koji od ovih
načina, dva bića u njemu se oblikuju, koja govore različitim gla­
som, imaju sasvim različite ukuse, ciljeve i interesovanja, i
obično se pokaže da je jedno od ta dva bića na nivou deteta. Ako
se eksperiment dalje nastavi, moguće je uspavati jedno od ta dva
bića, ili sam eksperiment može započeti tako što se jedno od tih
bića uspava, bilo ličnost bilo suština. Određeni narkotici imaju
svojstvo da uspavaju ličnost a da ne deluju na suštinu. Posle iz-
vesnog vremena nakon uzimanja narkotika, ličnost čoveka ne­
staje i ostaje samo njegova suština. Dešava se da čovek pun
raznih, egzaltiranih ideja, pun simpatija i antipatija, ljubavi,
mržnje, privrženosti, patriotizma, navika, ukusa, želja, ubeđe-
nja, i tako dalje, odjednom prikaže sebe kao veoma praznog, bez
misli, bez osećanja, bez ubeđenja i bez pogleda. Sve što ga je ne­
kada nosilo sada ga ostavlja potpuno nezainteresovanog. Pone­
kad on uviđa veštački i umišljen karakter svojih uobičajenih
raspoloženja ili svojih gromoglasnih reči, ponekad ih on jedno­
stavno zaboravlja kao da nikada nisu ni postojale. Stvari za ko­
je je bio spreman da žrtvuje svoj život sada mu se čine smešne,
beznačajne i nimalo vredne njegove pažnje. Sve što može pro­
naći u sebi je mali broj naklonosti. On voli slatkiše, voli toplo-
tu, ne voli hladnoću, ne voli pomisao na rad ili nasuprot tome
voli kretanje. I to bi bilo sve.
— Ponekad, mada veoma retko i neočekivano, suština se u
čoveku pokaže kao sasvim razvijena, čak i u slučajevima kada
ličnost to nije, te se dešava da suština sažme sve što je ozbiljno i
stvarno u čoveku.
— Međutim to se veoma retko događa. Po pravilu suština
čovekova je ili primitivna, divljačka i detinjasta ili je jednostav­
no glupa. Razvoj suštine zavisi od rada na sebi.
— Veoma važan trenutak u radu na sebi je kada čovek počin­
je da čini podelu između ličnosti i suštine. Čovekovo stvarno Ja,
njegova individualnost, može se razvijati samo iz suštine. Može