Page 202 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

veoma malo razvijena potreban je veoma dug period priprema
za rad, a ni on neće biti uspešan ako je čovekova suština trula ili
ako je razvila neke nepopravljive greške. Ovakvi uslovi se do­
sta često stvaraju. Nenormalan razvitak ličnosti često zaustavlja
razvitak suštine u tako ranom periodu da suština postaje mala de-
formisana stvar. Iz male deformisane stvari ništa se ne može do­
biti.
— Štaviše, dosta često se događa da suština umire u čove-
ku dok su njegova ličnost i telo još uvek živi. Priličan broj lju­
di koje srećemo u velikim gradovima su ljudi prazni iznutra, što
zapravo znači, da su VEĆ MRTVI.
— Naša je sreća što to ne vidimo i ne znamo. Kada bismo
zapravo znali koliki broj ljudi je mrtav i koliki broj tih istih lju­
di vlada našim životima, poludeli bismo od užasa. Mnogo ljudi
i poludi shvativši to, a da nisu imali pravilnu pripremu, što znači,
videli su nešto što nije trebalo da vide. Da bi se stvari mogle vi-
deti i shvatiti bez opasnosti, čovek mora biti na pravom putu.
Ako čovek koji ne može ništa činiti vidi istinu on će naravno po-
ludeti. Ovo se ipak retko događa. Obično je sve tako uređeno da
čovek ne može prerano da vidi. Ličnost vidi samo ono što voli
da vidi i ono što mu se ne meša u život. Ona nikada ne vidi ono
što ne voli. Ovo je istovremeno i dobro i loše. Dobro je ako
čovek želi da spava a loše ako želi da se probudi. —
— Ako je suština pod uticajem sudbine, da li to znači da
upoređenje sa slučajnom sudbinom uvek biva dobro za čoveka?
— upitao je neko od prisutnih. — I može li sudbina dovesti čove­
ka do rada na sebi? —
— Ne, to uopšte ne znači to, — odgovorio je G. — Sudbi­
na je bolja od slučajnosti samo utoliko što je moguće, uzeti je u
obzir, znati je unapred; moguće je pripremiti se za ono što je
pred nama. Kada je u pitanju slučaj, ne možemo ništa znati.
Međutim sudbina može biti i veoma neprijatna ili teška. U tom
slučaju, međutim, postoje sredstva za izolovanje čoveka od nje­
gove sudbine. Kao što postoje pojedinačne slučajnosti, tako po­
stoje i opšte i kolektivne slučajnosti. I kao što postoje
pojedinačne sudbine tako postoje i opšte i kolektivne. Kolektiv­
nom slučajnošću i kolektivnom sudbinom vladaju OPŠTI ZA­
KONI. Ako čovek želi da stvori sopstvenu individualnost on pre