Page 201 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

se reći da je čovekova individualnost njegova suština, odrasla,
zrela. Da bi se suštini omogućio razvoj, pre svega je potrebno
oslabiti stalni pritisak ličnosti za nju, jer prepreke za rast sušti­
ne sadržane su u ličnosti.
— Ako uzmemo prosečno kulturnog čoveka, videćemo da
je u velikom broju slučajeva njegova ličnost aktivan elemenat u
njemu, dok je suština pasivna. Unutrašnji razvoj čoveka ne može
započeti dok god se ovaj sled ne izmeni. Ličnost mora postati
pasivna a suština aktivna. Ovo se može dogoditi samo ako se
uklone ili oslabe 'prigušivači', jer su oni osnovno oružje pomoću
koga ličnost drži suštinu potčinjenom.
— Kao što je ranije rečeno kod manje kulturnih ljudi sušti­
na je često mnogo razvijenija nego kod kulturnih. Čini se da bi
oni trebalo da budu mnogo bliži mogućnosti razvoja, međutim
u stvarnosti to nije tako jer se njihova ličnost pokazuje kao ne­
dovoljno razvijena. Za unutrašnji razvoj, za rad na sebi, potre­
ban je određeni stepen razvitka ličnosti kao i određena jačina
suštine. Ličnost se sastoji od 'naslaga' i od 'prigušivača', koji
nastaju kao posledica rada centara. Nedovoljno razvijena ličnost
znači nedostatak 'naslaga', a to znači, nedostatak znanja, nedo­
statak obaveštenja, nedostatak materijala na kome se zasniva rad
na sebi. Bez određenog skladišta znanja i bez određene količine
materijala 'koja nije njegova', čovek ne može početi rad na se­
bi, ne može proučavati sebe, ne može se boriti protiv svojih me­
haničkih navika, jer jednostavno ne postoji razlog i motiv za
preuzimanje takvog posla.
— To ne znači da su mu svi putevi zatvoreni. Ostaju mu ot­
voreni putevi fakira i monaha, koji ne zahtevaju intelektualnu
razvijenost. Međutim metodi i načini koji su mogući za čoveka
razvijenog intelekta nisu mogući za fakire i monahe. Takva evo­
lucija je podjednako teška za obrazovanog kao i za neobrazova­
nog čoveka. Obrazovan čovek živi daleko od prirode, daleko od
prirodnih uslova postojanja, u veštačkim uslovima življenja, raz­
vijajući svoju ličnost na račun suštine. Čovek koji je manje kul­
turno razvijen a živi u normalnijim i prirodnijim uslovima,
razvija svoju suštinu na račun ličnosti. Uspešan početak rada na
sebi zahteva srećnu okolnost podjednako razvijene ličnosti i
suštine. Takva slučajnost daje najbolje rezultate. Ako je suština