Page 295 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Postoje još neke vrste koje nisu dobre ali o njima ćemo
govoriti kasnije. U međuvremenu pamtite samo jednu stvar:
čovek mora biti dovoljno razočaran u uobičajene načine a isto­
vremeno mora biti sposoban da prihvati ideju da možda postoji
nešto — negde. Ako biste razgovarali sa takvim čovekom, on će
možda osetiti ukus istine u onome što kažete bez obzira kako ne­
spretno vi to izlagali. Ali ako razgovarate sa čovekom koji je
ubeđen u nešto drugo, sve što budete izgovorili zvučaće mu ap­
surdno, čak vas neće ozbiljno slušati. Na njega ne vredi gubiti
vreme. Ovaj sistem je za one koji su već tražili i sagoreli. Oni
koji ga ne traže njima nije ni potreban. Oni koji još uvek nisu
sagoreli takođe im nije potreban. —
— Ali to nije ono sa čime ljudi počinju, — rekao je neko.
— Oni pitaju: da li mi priznajemo postojanje etera? Kako gleda­
mo na evoluciju? Zbog čega ne verujemo u napredak? Zbog čega
mislimo da ljudi ne mogu organizovati život na osnovama prav­
de i opšteg dobra? Uopšte stvari te vrste. —
— Sva su pitanja dobra, — rekao je G., — i od svakog
možete početi, SAMO AKO JE ISKRENO. Naravno ta pitanja
o eteru, o napretku ili o opštem dobru, mogu biti postavljena tek
da se nešto pita, ili da se ponovi nešto što je već rečeno ili neg­
de pročitano, a može biti postavljeno zbog toga što neko vapije
za odgovorom. Ako je u pitanju ovaj poslednji slučaj, možete
mu dati odgovor i uvesti ga u sistem kroz bilo koje drugo pita­
nje. Ali je neophodno da ga pitanje zaista muči. —

Naši razgovori o ljudima koji bi bili zainteresovani za si­
stem i sposobni za rad, neminovno su vodili prema proceni naših
prijatelja iz sasvim drugog ugla. Što se toga tiče svi smo imali
gorka razočarenja. Još pre nego što je G. zvanično tražio od nas
da razgovaramo sa prijateljima svi smo pokušali, na ovaj ili onaj
način, da činimo to, barem sa onima koje smo najčešće sretali.
U većini slučajeva naš entuzijazam nije nailazio na topao prijem.
Nisu nas razumeli; ideje, koje su nama izgledale nove i original­
ne, našim prijateljima su bile zastarele i dosadne, nisu vodile ni­
kuda, čak su ih odbijale. To nas je čudilo više od svega. Bili smo
iznenađeni činjenicom da, ljudi sa kojima smo do tada osećali
unutrašnju intimnost, sa kojima smo ranije mogli da razgovara-