Page 299 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Ubrzo nakon toga G. je otišao u Moskvu, a mi smo u nje­
govom odsustvu pokušali, na razne načine, da izvršimo zadatke
koje nam je dao. Pre svega, da bi izvršili zadatak koji nam je G.
dao, neki od nas su, na moj predlog, pokušali da ispričaju svoj
život u manjoj grupi, ljudima sa kojima su se najbolje poznava­
li, a ne na sastancima opšte velike grupe.
Moram da kažem da ti pokušaji nisu doveli ni do čega. Ne­
ki od nas su govorili previše a neki nedovoljno. Mnogi su išli u
nepotrebne detalje i opise onoga što su smatrali svojim naročitim
i originalnim karakteristikama; drugi su se zadržavali na svojim
»gresima« i greškama. Sve skupa nije dalo rezultate koje je G.
očigledno očekivao. Rezultat su bile anegdote, hronološki me­
moari koji nikoga nisu interesovali i porodična sećanja od kojih
su ljudi zevali. Nešto nije bilo u redu, ali niko, ni oni koji su
zbilja pokušali da budu što iskreniji, nije uspeo da odredi šta je
to. Sećam se sopstvenih pokušaja. Pre svega sam pokušao da se
setim određenih utisaka iz ranog detinjstva koji su mi izgledali
psihološki interesantni, jer sam se sećao sebe iz ranog doba, a ti
rani utisci su me uvek iznenađivali. Međutim, nikoga to nije in-
teresovalo i ubrzo sam shvatio da to sigurno nije bilo ono što se
od nas tražilo. Nastavio sam ipak dalje ALI ODMAH SAM ZA­
SIGURNO OSETIO DA POSTOJE MNOGE STVARI KOJE
UOPŠTE NEMAM NAMERU DA KAŽEM. Ovaj zaključak je
bio neobičan. Prihvatio sam ideje G. bez protesta i mislio da ću
biti u stanju da ispričam priču svog života bez nekih poteškoća.
Ali u stvarnosti je ispalo sasvim nemoguće. Nešto u meni je re-
gistrovalo snažan protest protiv toga da čak nisam pokazivao ni
nameru da se borim protiv njega, tako da sam govoreći o
određenim periodima svog života davao samo opšte slike i značaj
pojedinim činjenicama. Primetio sam da se moj glas i intonaci­
ja menjao kada sam govorio o tim opštim stvarima. To mi je po­
moglo da razumem druge ljude. Počinjao sam da čujem i
prepoznajem različite glasove i tonove kod ljudi kada su govo­
rili o svom životu. A ta neka određena vrsta intonacije koju sam
prvo čuo u svom glasu mi je pokazivala da ljudi nešto hoće da
sakriju tokom svog izlaganja. Intonacija ih je odavala. Praćenje