Page 296 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 296

mo o svemu što nas je brinulo i kod kojih smo nailazili na razu-
    mevanje, nisu mogli da vide ono što smo mi videli, naročito ono
    nešto drugačije.  Za sebe mogu samo da kažem, da sam bio bol­
    no razočaran. Govorim o apsolutnoj nemogućnosti da nateram
    ljude  da  nas  razumeju.  Na  to  smo,  naravno,  navikli u  svako­
    dnevnom životu, u domenu običnih pitanja, i znamo da su ljudi
    prema nama neprijateljski raspoloženi i uskogrudi i nesposobni
    da shvate, da nas možda ne razumeju, da sve što kažemo izvrću,
    da nam pripisuju misli koje nikada nismo imali, reči koje nika­
    da nismo izgovorili, i  tako dalje.  Ali  smo  sada uvideli da se  to
    dešava sa onima koje smo smatrali NAŠOM VRSTOM LJUDI,
    sa kojima smo ranije provodili dosta  vremena i koji  su nas  for­
    malno shvatali bolje od bilo koga drugog, i to je u nama stvori­
    lo  veoma  razočaravajući  utisak.  Bilo  je  naravno  izuzetaka;
    većina naših prijatelja je prosto bila nezainteresovana i  svi naši
    pokušaji da ih zainteresujemo za sistem G.  nisu  vodili ničemu.
    Ponekad su oni dobijali veoma čudan utisak u odnosu na nas. Ne
    sećam se ko je prvi primetio da se našim prijateljima činilo da se
    menjamo na gore.  Smatrali su da smo manje interesantni nego
    što smo bili ranije;  govorili su da smo postali bezbojni, kao da
    bledimo,  da  više  nismo  spontani  kao  ranije,  da  smo  postali
    »mašine«, da smo prestali da mislimo originalno, da smo presta­
    li da osećamo, da jednostavno ponavljamo kao papagaji ono što
    smo čuli od G.
        G. se smejao kada smo mu govorili o tome.
        — Sačekajte, još gore dolazi, — rekao je. — Shvatate li šta
    to zapravo znači? To znači da ste prestali da lažete;  u svakom
    slučaju više ne lažete tako dobro,  to jest,  više niste u stanju da
    lažete na  zanimljiv  način.  Za  razliku  od  interesantnog  čoveka
    koji dobro laže vi se već stidite laganja.  Sada ste u stanju da pot­
    vrdite sebi povremeno, da postoji nešto što ne znate ili ne razu-
    mete i ne  možete  više da govorite  kao  da  sve znate o  svemu.
    Naravno da to znači da ste postali manje interesantni, manje ori­
   ginalni i manje, kako oni kažu,  SAOSEĆAJNI.  Sada ste zbilja
    sposobni da shvatite kakvi su ljudi vaši prijatelji.  A oni,  oni  vas
    žale. Na neki njihov način su u pravu. Vi ste već počeli da UMI­
    RETE. — Naglasio je reč. — Još je dug put do završnice smrti
   jer ima dosta gluposti koja izlazi iz vas. Vi niste u stanju više da
   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301