Page 317 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

je želeo da isprovocira sve nas na smenu, a naročito je naglašavao
naš kukavičluk i lenjost naših misli.
Mene je naročito pogodilo, kada je počeo da ponavlja pred
svima, nešto što sam mu rekao u apsolutnom poverenju, a to je
bilo, ono što sam mislio o Dr S. Ono što je govorio bilo je vrlo
neprijatno jer sam uvek osuđivao takve razgovore kod drugih.
Mislim da je bilo oko 10 sati kada je pozvao mene, Dr. S. i
Z. u malu posebnu sobu. Seli smo na pod prekrštenih nogu na
turski način i G. je počeo da objašnjava i pokazuje nam određene
položaje i fizičke kretnje. Nisam mogao da ne primetim da je u
njegovim kretnjama postojala neverovatna tačnost a da sami po­
ložaji nisu predstavljali nikakav problem i da bi ih dobar gimna­
stičar veoma lako uradio. Ja nikada nisam smatrao da sam neki
atleta ali sam mogao da ih oponašam. G. je objasnio da bi gim­
nastičar, naravno, mogao da ih uradi, ali na drugačiji način od
njegovog i da ih je on radio sa opuštenim mišićima.
Posle toga, G. je prešao na pitanje zbog čega nismo mogli
da ispričamo priču o svom životu.
Time je počelo čudo.
Sa potpunom sigurnošću mogu da kažem da G. nije upotre-
bio nikakav spoljašnji metod, to jest, nije mi dao nikakav nar­
kotik niti me je hipnotisao nijednim od znanih metoda.
Sve je počelo tako što sam počeo da ČUJEM NJEGOVE
MISLI. Sedeli smo u maloj sobi na drvenom podu, bez tepiha,
kao i u svim seoskim kućama. Sedeo sam nasuprot G., a Dr S. i
Z. su mi bili sa obe strane. G. je govorio o »osobinama«, o našoj
nesposobnosti da vidimo ili govorimo istinu. Njegove su me reči
veoma uznemirile. Odjednom sam primetio da među rečima ko­
je nam je izgovarao postoje »misli« namenjene meni. Uhvatio
sam jednu od tih misli i odgovorio na nju glasno. G. mi je klim­
nuo glavom i prestao da govori. Nastupila je prilično duga pau­
za. Sedeo je mirno ništa ne govoreći. Posle izvesnog vremena
čuo sam njegov glas unutar mene kao da je bio u grudima blizu
srca. Postavio mi je određeno pitanje. Pogledao sam ga; sedeo
je i smešio se. Njegovo pitanje je u meni proizvelo snažnu emo­
ciju. Ali sam mu odgovorio potvrdno.
— Zašto li je to rekao? — upitao je G., gledajući prema Dr.
S i Z. — Zar sam ga pitao nešto? —