Page 322 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 322

Ali ja sam video sebe, to jest, video sam stvari u sebi, ko­
    je nikada ranije nisam video. U to nije bilo sumnje, iako sam ja
    kasnije postao onaj stari, nisam mogao da izbegnem činjenicu da
     ZNAM da se to dogodilo i ništa nisam mogao da zaboravim.
        Jednu  stvar  sam već  tada  shvatio,  bez  sumnje,  sasvim ja­
     sno, da nijedan fenomen višeg reda, to jest, onaj koji prevazila-
    zi  kategoriju  običnih  stvari  koje  se  mogu  posmatrati
     svakodnevno,  ili  fenomeni  koji  se  nekad  nazivaju  »metafi­
     zičkim«, ne može biti posmatran i izučavan pomoću UOBIČAJE­
     NIH  SREDSTAVA   i  u  uobičajenom  stanju  svesti,  kao  neki
     fizički  fenomeni.  Sasvim je  apsurdno  misliti  da je  moguće po­
     smatrati  fenomen  višeg  poretka  kao  što je  telepatija,  pred­
     viđanje budućnosti,  medijumske fenomene, i tako dalje, na isti
     način  kao  i  električne,  meteorološke  ili  hemijske  fenomene.
     Nešto  postoji  u  fenomenima  višeg  reda  što  zahteva  određeno
     emocionalno  stanje  za  NJIHOVO  POSMATRANJE     I
     PROUČAVANJE.    Ovo  isključuje  bilo  kakvu  mogućnost  »pra­
     vilnog  vođenja«  laboratorijskih  opita i  posmatranja.
        Ja sam već ranije došao do istih zaključaka nakon opita ko­
    ji su opisani u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA u pogla­
     vlju koje nosi naziv  Eksperimentalni Misticizam,  ali sam sada
     razumeo razlog zbog čega je to bilo nemoguće.
         Drugi interesantan zaključak do koga  sam došao je mnogo
     teže opisati. Odnosi se na promenu koju sam primetio u nekim
     svojim  pogledima,  u  određenim  formulacijama  mojih  ciljeva,
     želja i naklonosti.  Mnogi aspekti  toga su  mi  tek kasnije bili ja­
     sni.  A  kasnije  sam video  sasvim jasno  da  su  baš u  ovo  vreme
     počele neke konačne promene u pogledu na samog sebe, na one
     oko mene, a naročito na  'metode delanja',  ako se to može reći
     bez  neke određenije definicije.  Veoma je teško opisati  same  iz-
     mene. Mogu samo reći da one nisu ni na koji način bile poveza­
     ne  sa  onim  što je  bilo  rečeno  u  Finskoj,  već  da  su  došle  kao
     rezultat emocija koje sam tamo iskusio.  Prvo što sam mogao da
     primetim je  bilo  slabljenje  tog  ekstremnog  individualizma  koji
    je do  tada bio osnovna osobina u  mom životnom stavu.  Počeo
     sam više da vidim ljude, da osećam više jedinstvo sa njima. Dru­
     ga stvar je bila da sam negde duboko u sebi razumeo ezoterični
     princip nemogućnosti nasilja, to jest, beskorisnost postizanja bi-
   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327