Page 321 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 321

ne  sumnjam da  sam mnogo  toga  izmislio.  Kasnije mi  se činilo
    veoma čudnim kada bih pokušao da se setim stvari koje sam ta­
    da rekao.  Najzad  smo krenuli u  St.  Petserburg.  G. je otišao u
    Moskvu a mi  smo pošli na Nikolaievsky stanicu,  pravo sa finske
    stanice.
        Prilično veliko društvo se okupilo da ga isprati. Otišao je.
        Čudesno je još uvek bilo jako daleko od završetka. Bilo je
    novih čudnih fenomena opet, kasno te večeri,  »razgovarao« sam
    sa  njim DOK  SAM  GA  VIDEO  u  kupeu  voza koji  ga je nosio
    prema Moskvi.
        Kasnije je  usledio  čudan  period  vremena,  trajao je  oko  3
    nedelje.  U  toku  tog perioda  video  sam »uspavane ljude«.
        Ovo  zahteva  dodamo  objašnjenje.
        Dva, tri dana posle odlaska G.  šetao sam duž Troitsky uli­
    ce i odjednom sam video da čovek koji mi je išao u susret SPA­
    VA. U to uopšte nije bilo sumnje.  Iako su mu oči bile otvorene,
    on je hodao  obavijen  oblacima  svoga sna. Palo mi je na  pamet
    da, ako bih ga gledao dovoljno dugo možda mogu da vidim nje­
    gove sne, to jest, da mogu da razumem šta on to vidi u svojim
    snovima.  Ali  je  on  u  međuvremenu  prošao.  Nakon  njega je
    naišao drugi takođe uspavan čovek. Prošao je i spavajući IZVO-
    STCHIK sa  dva  uspavana putnika.  Odjednom  sam  se  našao  u
    ulozi princa iz bajke »Uspavana Lepotica«.  Svi oko mene su spa­
    vali. Bio je to nesumnjiv i određen osećaj. Shvatio sam šta znači
    to da se mnoge stvari mogu VIDETI našim očima, a koje obično
    ne vidimo.  Ovaj  osećaj je trajao nekoliko minuta.  Ponovio se i
    sledećeg dana,  samo mnogo slabijeg  intenziteta.  Međutim,  tre­
    nutno  sam otkrio da  POKUŠAVAJUĆI  DA  SE  SETIM  SEBE
    mogu pojačati i produžiti taj osećaj do god imam dovoljno ener­
    gije da ne budem preokrenut, to jest, da ne dozvolim da mi bilo
    šta oko  mene ne privuče  pažnju.  Kada je pažnja  skrenuta pre­
    stajao  sam  da  vidim  »uspavane  ljude« jer  sam  očigledno  i  sam
    zaspao.  Samo  nekolicini naših  ljudi  sam rekao o  tim opitima i
    dvoje je imalo slična iskustva kada su pokušali da se sete sebe.
        Posle toga je sve opet postalo normalno. Nisam baš bio sa­
    svim siguran da znam šta se zapravo dogodilo.  Međutim,  sve u
    meni se okrenulo naglavačke. Takođe nema sumnje da je u stva­
    rima koje sam rekao i mislio bilo, za te tri nedelje, mnogo mašte.
   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326