Page 330 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

brzinom, sve više se unoseći u svoju priču, ne primećujući uopšte
poglede koje smo nenamerno izmenjivali.
Nije to bio jedini slučaj. Setio sam se naših pokušaja sredi­
nom leta, da opišemo svoje živote i intonacija kojima smo se
služili kada smo želeli da skrijemo neke činjenice. I ovde je ce­
la stvar bila u intonacijama. Kada čovek ćaska ili čeka mogućnost
da počne, on ne primećuje intonacije drugih i nije sposoban da
razluči laži od istine. Ali ako sam ćuti, ako je malo probuđen,
on čuje različite intonacije i počinje da razlikuje šta su laži dru­
gih ljudi.
Nekoliko puta smo razgovarali o ovome sa učenicima G.
Rekao sam im šta se dogodilo u Finskoj i o uspavanim ljudima
koje sam viđao na ulicama St. Petersburga. Osećaj o meha­
ničkom laganju ljudi ovde u stanu G., potsetio me je u mnogo­
me na osećaj o uspavanim ljudima.
Veoma sam želeo da upoznam G. sa nekim od mojih mo­
skovskih prijatelja, ali od mnogih koje sam sretao tih dana, sa­
mo jedan, moj stari prijatelj novinar V.A.A., izgledao je
dovoljno živ, iako je kao i obično bio pretrpan radom i trčao s
mesta na mesto. Međutim, bio je vrlo zainteresovan kada sam
mu rekao za G. i uz G. dozvolu sam ga pozvao u njegov stan, na
ručak. — G. je sakupio oko 15-ak svojih ljudi i priredio
ručak koji je, za to vreme, bio raskošan, sa ZAKUSKOM, pita­
ma, ŠAŠLIKOM, Khaghetia vinom, i tako dalje, jednom rečju,
bio je to jedan od onih kavkaskih ručkova koji je započeo u pod­
ne i trajao do uveče. — G. je ponudio A. da sedne u njegovoj
blizini, bio je veoma ljubazan prema njemu, zabavljao ga sve
vreme, sipao mu vino. Srce mi je stalo u trenutku kada sam shva­
tio na kakav ispit sam doveo prijatelja. Svi su ćutali. A. je izdržao
pet minuta. Tada je počeo da govori. Govorio je o ratu, o svim
našim prijateljima i neprijateljima ponaosob i zajedno; prenosio
je mišljenje moskovskog mnjenja o svemu i svačemu; tada je
pričao o sušenju povrća za vojsku (što mu je bio dodatni posao
uz novinarstvo), naročito o sušenju crnog luka, zatim o
veštačkom đubrivu, poljoprivrednoj hemiji i uopšte o hemiji; o
melioraciji; o spiritualizmu; materijalizovanju ruku, i još
koječemu, čega ne mogu sad da se setim. Ni G. niti bilo drugi
nije progovio ni reč. Ja sam bio na ivici da progovorim u strahu