Page 333 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 333

3 skale vodonika koje je G. razradio za nas, oni su izvršili da­
    lju  redukciju i napravili  svih  12  skala (vidi  tabelu 4).
        U  ovakvom obliku  skala je  bila jedva  razumljiva.  Nikako
    nisam uspeo sebe da ubedim da je potrebna redukcija skale.
        — Uzmimo na primer sedmu skalu, — rekao je P. — Ap­
    solutno je ovde 'vodonik' 96. Vatra  može poslužiti kao primer
    'vodonika' 96. Znači vatra je Apsolutno za parče drveta. Uzmi­
    mo  devetu  skalu.  Ovde  je  Apsolutno  vodonik  384  ili  VODA.
    Voda je Apsolutno za parče šećera. —
        Međutim, nikako nisam mogao da shvatim princip na osno­
    vu koga bi bilo moguće tačno odrediti kada se takva skala može
    upotrebiti. P. mi je pokazao tabelu sačinjenu do pete skale, ko­
    ja se odnosi na paralelne nivoe u različitim svetovima.  Ništa ni­
    sam izvukao iz toga.  Počeo sam da mislim da li bi bilo moguće
    ujediniti  sve  te  skale sa različitim kosmosima.  Vagajući  tu  mi­
    sao otišao sam u potpuno pogrešnom pravcu jer kosmosi narav­
    no nemaju nikakvu vezu sa podelom na skali.  U isto vreme mi
    je izgledalo da ništa ne  razumem o  »3  oktave  zračenja«  iz koje
    je  izvedena  prva  skala  »vodonika«.  Osnovni  kamen  spoticanja
    ovde je odnos tri sile 1,2,3 i 1, 3,2 kao i odnosi između »uglje-
    nika«,  »kiseonika« i  »azota«.
        Istovremeno sam shvatio da je tu sadržano nešto važno. Na­
    pustio sam Moskvu sa neprijatnim osećanjem da ne samo da ni­
    sam ništa novo naučio već da  sam izgubio i  ono staro,  to jest,
    ono što sam mislio da već razumem.
        U grupi smo imali dogovor da ko god ide u Moskvu i čuje
    neka nova  objašnjenja  ili  predavanja,  po povratku u  St.  Peter­
    sburg, prenese to ostalima.  Ali na svom putu prema St.  Peter-
    sburgu  sam  pažljivo  vraćao  kroz  misli  razgovore  vođene  u
    Moskvi i osetio da neću biti u stanju da prenesem osnovne stva­
    ri jer ih ni sam nisam razumeo. To me je veoma razdražilo i ni­
    sam  znao  šta  da  radim.  U  takvom  stanju  sam  stigao  u  St.
    Petersburg i sledećeg dana otišao na naš sastanak.
        Pokušavajući da razvučem što je više  moguće početak  di­
    jagrama, kako smo nazivali deo G. sistema, koji se bavi opštim
    pitanjima i  zakonima,  počeo  sam da prenosim opšte  utiske  sa
    mog puta. Sve vreme sam govorio jednu stvar a druga mi je išla
    kroz glavu:  kako da počnem — šta znači prenos  1, 2, 3 i  1,  3,
   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338