Page 328 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Najzanimljiviji deo je taj što oni zamišljaju da su spo­
sobni 'da rade' u takim uslovima, to jest, bez potpunog pove-
renja u mene i ne prihvatajući sve; zapravo je to potpuno
nemoguće. Ne prihvatajući nešto i ne verujući nečemu, oni tre­
nutno stvaraju nešto njihovo, umesto onoga što ne veruju i ne
prihvataju. Počinje 'podvaljivanje' — nove teorije, nova ob­
jašnjenja, koja nemaju nikakve veze sa radom niti sa onim što ja
govorim. Tada počinju da pronalaze greške i netačnosti u sve­
mu što ja kažem ili radim ili u svemu što drugi kažu ili čine. Od
ovog trenutka počinjem da govorim o stvarima o kojima ne znam
ništa, čak o stvarima o kojima nemam pojma, ali koje ONI zna­
ju i razumeju mnogo bolje od mene; svi ostali članovi grupe su
budale i idioti. I tako dalje, i tako dalje, kao vergl. Kada čovek
počne da govori na ovaj način, znam šta će dalje da kaže. I vi
ćete znati, uz pomoć posledica. Zanimljivo je da ljudi vide ovo
u odnosu sa drugima. Međutim, kada oni čine lude stvari, tre­
nutno prestaju da sagledavaju to u odnosu na sebe. To je zakon.
Teško je penjati se uz brdo a veoma lako kliziti niz brdo. Oni
čak ne osećaju ni stid govoreći na ovaj način sa mnom ili sa dru­
gim ljudima. A osnovno je to što misle da se ovaj način može
preplitati sa nekom vrstom 'rada'. Ne žele čak da shvate da ka­
da čovek dođe do ove tačke, da je otpevao svoju pesmicu.
— Još nešto treba da primetite. Oni su par. Kada bi bili od­
vojeni, svako sebi, bilo bi im lakše da uvide situaciju i da se vra­
te. Ali, oni su par, oni su prijatelji, jedan drugog podržavaju u
njihovim slabostima. Jedan se ne može vratiti bez drugog. Čak i
kada bi želeli da se vrate, uzeo bih samo jednog od njih. —
— Zbog čega? — upitao je neko.
— To je sasvim drugo pitanje, — rekao je G., — trebalo bi
jednog upitati koje važniji, ja ili njegov prijatelj. Ako bi rekao
da je njegov prijatelj važniji, onda nema više o čemu da se raz­
govara. Ako bi rekao da sam važniji ja, u tom slučaju mora na­
pustiti svog prijatelja i sam se vratiti. Možda bi se u tom slučaju,
kasnije, i drugi vratio. Ali kažem vam da se oni drže jedan dru­
gog; ovo je dobar primer kako ljudi čine najgore moguće stvari
sami za sebe kada se izdvajaju od dobrog u njima. —

U oktobru sam bio u Moskvi sa G.