Page 164 - Platon - Država
P. 164
jednog kreveta, zaista stvorio samo jedan, stvorio naime sebe samoga ili ne, ili samo izgleda da je drukčiji? I kako
upravo ono što krevet j e s t e , ali dva ili više kreveta je to kod drugih stvari?
bog nije stvorio niti će ih biti. — On samo izgleda drukčiji, iako to u stvari nije
— Kako to? — zapita on. — odvrati on.
— Tako što bi, i kad bi on stvorio dva — rekoh — b — Razmisli sad ο ovome: kako slikarska umetnost
to bio svega jedan, od njega bi ta dva kreveta dobila svoj postupa sa predmetima? Da li ih ona podražava onakve
oblik i to bi onda bilo ono što krevet jeste, ali ne bi bila kakvi oni zaista jesu i postoje, ili onakve kakvima se oni
dva kreveta.' 4 pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podražavanje izgleda
— Tačno — reče on. ili stvarnosti?
d — Zato, dakle, što je to znao i što je hteo da bude — Ona podražava izgled — odgovori on.
istinski tvorac istinskog kreveta, a ne samo tvorac bilo — Onda je svaka umetnost koja podražava daleko
kakvog kreveta, stvorio je taj prirodni 15 krevet. od istine i to je, kako se čini, sve što ona može da izrazi,
— Izgleda da je tako. jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to
— Hoćeš li da ga onda nazovemo prirodnim tvor samo njen izgled (sliku). Tako, na primer, slikar crta
cem toga, ili nekako slično? obućara ili stolara i ostale radnike, a da se pri tom ništa
— Tako bi bilo pravedno — reče — jer je bog stvo c ne razume u njihovu veštinu. Ali ako je slikar dobar, on
rio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi. će stolarevom slikom, koju izdaleka pokazuje, moći da
— A stolara? Zar njega nećemo zvati tvorcem kre prevari decu i nerazumne ljude, pa će kod njih stvoriti
veta? verovanje da je to zaista stolar.
— Hoćemo. — Svakako.
— A hoćemo li i slikara nazvati tvorcem i izrađiva — Ali mi se čini, dragi moj, da kod svih tih stvari
kako
je
ovo:
ispriča
čem kreveta? moramo misliti na razume ako nam neko sve ono što poje
svaki
koji
i
posao
našao
čoveka
— Nipošto. dinci znaju, i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi
— Pa kako ćeš ga onda zvati s obzirom na krevet?
onda
pomisliti
bolje
e — Čini se — reče on — da je najbolje ako za njega d da je razumeo nego svaki da drugi, svakako moramo na nekog
prost
on
čovek
naišao
je
i
kažemo da je podražavalac onoga što su oni stvorili.
— Dobro — rekoh. — Svakog onoga ko uradi nešto čudotvorca i podražavaoca koji ga je prevario, pa mu je,
sam
on
nije
da
razlikuje
što prema pravoj prirodi te stvari stoji na trećem mestu zato što i podražavanja, mogao izgledao prava znanje od ne
sveznalica.
znanja
ovaj
nazvaćemo, dakle, podražavaocem.
— Svakako — reče on. — Sasvim tačno.
— Onda će i tragičar, jer je i on podražavalac, i svi III. — Posle ovoga treba da pogledamo tragediju
ostali podražavaoci biti prema kralju 16 i istini na trećem e i njenog vođu Homera, kad već od nekih ljudi slušamo
mestu. da ti pesnici znaju sva umenja, sve ljudske stvari koje
— Verovatno. se odnose na vrlinu i porok, pa čak i božanske stvari.
598 — što se, dakle, podražavaoca tiče, složili bismo se. Jer, tvrdi se, da je za dobrog pesnika doista nužno da zna
hoće
kojima
tome
Reci mi sad ο slikaru još ovo: pokušava li on da podra stvari ο poeziju; u poema govori, ako ο sposoban za da pravi
pesnika.
dobru
protivnom,
nije
da
žava ono što zaista postoji, ili dela zanatlija? Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore
— Dela zanatlija — reče on. bili nasamareni, budući da su naišli na te podražavaoce; za
— A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgle tim treba videti da li oni, gledajući dela tih podražava-
daju? I to mi tačno odredi! 599 laća, primećuju da su ta dela trostruko udaljena od bića
— Kako to misliš? — zapita on. i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine — bu
— Ovako. Ako ti jedan krevet vidiš sa strane, ili dući da su prividi, a ne ono što stvarno jeste, predmet
spreda, ili kako bilo, da li se on zbog toga razlikuje od
298 299