Page 166 - Platon - Država
P. 166
i svega onoga ο čemu pesme pevaju, a da se istine i ne — Da.
dotiču, nego, kao što smo već rekli: slikar pravi obućara, — Da li onda valjanost (arete), lepota i ispravnost
601 upravo samo njegovu sliku, a da pri tom ο obućarima svake veštački napravljene stvari, svakog živog bića i
ništa ne zna i pravi je za one koji se u to i sami ništa ne svake radnje postoje zbog nečeg drugog, a ne zbog toga
razumeju, nego gledaju samo na boje i konture? da se zadovolji svrha 23 u odnosu na koju je sve to nači
— Svakako. njeno ili od prirode rođeno?
— Tako ćemo, mislim, reći i za pesnika: svojim re — Tako je.
cima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umet- — Onda će, u svakom slučaju, najiskusniji biti onaj
nosti, ali ne razume ništa osim podražavanja, tako da ko će se ovim predmetima služiti i on će morati da objasni
ostali, koji takođe gledaju samo na reci, misle kako je tvorcu toga predmeta kako da uradi nešto što će dobro
sasvim lepo rečeno ako neko metrički, ritmički i harmo- ili rđavo poslužiti cilju kome je predmet namenjen; tako
nički govori bilo ο obućarima, bilo ο ratovanju ili ο ne- će svirač u frulu objašnjavati proizvođaču frula na sa
b čemu drugom: tom načinu govora je ta velika čudotvorna mom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje
moć urođena. Mislim da znaš kako ogoljena izgledaju e i određivaće rnu kako da ih pravi, a proizvođač će se po
pesnička dela bez muzikalnih boja i govorena sama za koravati.
sebe. Svakako si ih čuo. — Pa da.
— Jesam. — On će, dakle, biti znalac i on će davati svoj sud
— Zar ne liče — nastavih ja — na mlada, ali ne i ο upotrebljivim i neupotrebljivim frulama, a onaj ko mu
lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo bude verovao pravice ih, zar ne?
cvetanje već prošlo? — Da.
— Sasvim. — Prema tome, s obzirom na ono što se proizvodi,
— Hajde, pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac proizvođač će, udružen sa onim koji zna, biti primoran
slike, podražavalac, ne razume ništa od onoga što zaista da sluša tog znalca i da ima puno poverenje u njegov
jeste, nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon). sud kad je reč ο dobrim stranama i nedostacima proiz-
c Zar nismo tako rekli? ' 602 vedenog predmeta. Znalac je pak onaj ko taj predmet
2
— Jesmo. upotrebljava.
—
Dabogme.
— Ne treba da to ostane samo napola rečeno, nego
hajde da ga ispitamo sasvim tačno. nje ο — A poctražavalac, ο da li će da on li iz upotrebe steći i zna
onome
ispravno
do
to
tome
je
slika,
što
— Govori! bro ili nije? Ili će pak ο tome steći ispravno mnenje,
— Kažemo da slikar slika uzde i đem? i to po nužnosti udruživanja sa onim koji to zna i koji će
— Da. mu dati uputstvo šta treba da slika?
— A njih pravi sarač i ko\'ač? — Ni jedno ni drugo.
— Razume se. — Prema tome, podražavalac neće ništa znati niti
— Da li, onda, slikar zna kakve treba da budu uzde će ispravno misliti ο stvarima koje podražava, s obzirom
i đem? Ili to, možda, ne znaju ni oni koji ih prave, sarač na njihove dobre strane ili nedostatke.
i kovač, nego samo onaj ko ume njima da se služi, jahač, — Čini se da neće.
dakle? — Lep li bi bio taj podražavalac u poeziji s obzirom
— Biće tako. na znanje (sophia) ο onome što stavlja u svoje poeme.
— Zar ne možemo reći da je tako svuda? — Ne osobito.
— Kako to? b — Ipak, on zbog toga neće podražavati manje, iako
d — Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri veštine: ni u jednoj stvari ne zna šta je škodljivo, a šta korisno.
veština upotrebe, 22 veština pravljenja i veština podraža Podražavaće, kako se čini, ono što se svetini i onima koji
vanja. ne znaju ništa pričinjava kao lepo (dobro).
302 303