Page 167 - Platon - Država
P. 167
— A i šta bi drugo? 603 — Prema tome. onaj deo duše koji pomišlja pro
— Evo dakle onog u čemu smo, kako se čini, po tivno merenjima, ne bi bio isti kao onaj koji pomišlja
stigli dovoljno saglasnosti: ο stvarima koje podražava shodno merenjima.
naš mimetičar ne zna ništa što bi bilo vredno pomena; — Doista ne bi.
podražavanje je igra, a ne ozbiljan posao; u potpunom — Onda bi najbolji deo duše bio onaj koji veruje
smislu te reci, podražavaoci su oni koji se bave tragičkim merenju i računu. 28
pesništvom, bilo da to čine u jambima ili u epovima. — Nesumnjivo.
tome
što
— Svakako, u tome smo postigli saglasnost. čemu — A je ono nama je slabije. suprotno, odgovaralo bi ne
što
u
c V. — Za ime Zevsa — rekoh ja — onda se ovaj — Nužno.
posao podražavanja odnosi na nešto što je tek treće iza — Eto, želeo sam da ο tome postignemo saglasnost,
2
istine. " Da li je tako? govoreći da slikarska veština i uopšte svaka veština po-
— Jeste. dražavanja stavljaju u svoje proizvode ono što je daleko
— A šta je u osnovi ta moć koju podražavanje ima od istine, a da se opet — s druge strane — takve veštine
i na koje je svojstvo čoveka ta moć usmerena? b združuju i sprijateljuju s onim što je u nama daleko od
— Ο kojoj moći i svojstvu govoriš? razuma, čineći to bez ičega istinitog i zdravog. 29
— Ο ovome: jedna i ista veličina nam ne izgleda — Svakako — reče on.
ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza. — Veština podražavanja je, dakle, bezvredna (pha-
— Ne izgleda. ule), vezuje se za bezvredno i rađa ono što je bezvredno. 30
— A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima — Razume se.
koji ih gledaju kad su u vodi, i kad su izvan vode, izdub — A da li je to samo jedan njen deo? — zapitah —
ljeni jednako kao ispupčeni, i to — u ovom slučaju — onaj koji se odnosi na čulo vida, ili isto tako i onaj koji
zbog greške čula vida kojoj je uzrok boja. A sve nas to se odnosi na čulo sluha i koji nazivamo pesništvom?
d jasno upućuje na konfuziju koja postoji u duši. Tom sla — Verovatno i ovaj.
bošću naše prirode koristi se slikarstvo, koje ne odustaje
verovat-
ni od jednog sredstva opsene, zatim i čudotvorstvo i nom 31 — što Nemojmo, iz dakle, verovati samo onome onoj du-
i
slikarstva,
nego
priđimo
proizlazi
mnoge druge takve majstorije. c ševnoj sposobnosti kojoj se i pesničko podražavanje
— To je istina. obraća i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna!
— Zar onda merenje, brojanje i vaganje 25 nisu naj — To ćemo zaista morati da učinimo.
bolja sredstva protiv toga, tako da se ne moramo uprav — Počnimo ovako! Mi kažemo da veština podraža
ljati prema utisku ο veličini, broju i težini predmeta, nego vanja 32 podražava one ljude koji delaju, bez obzira na to
ih obračunavamo, merimo i određujemo im težinu? da li oni rade zato što su primorani, ili po svojoj volji, i
— Tako je. koji, već prema rezultatima svog delanja, misle da su
e — A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) naše srećni ili nesrećni, a u svim tim slučajevima su ili tužni
duše. ili radosni. Postoji li i nešto drugo pored ovoga?
— Da, to je njegov posao. — Ne.
— Ali, kad on počne da meri i pokazuje kako su — A da li je čovek u svima ovim slučajevima u skla-
pojedine stvari veće ili manje nego druge, ili su, jednake, d du sa samim sobom? Ili je on, kao što je i kod gledanja
zar mu se ne pričinjava često i ono što je tome suprotno? 26 bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne
— Da. predstave ο istim stvarima, i pri delanju u nesuglasici i
— Ali zar nismo rekli da je ο istim stvarima i u borbi sa samim sobom? 33 Ali mi ovoga časa pade na pa
isto vreme nemoguće misliti suprotno? 27 met kako uopšte nije potrebno da se sad složimo, jer smo
— S pravom smo to rekli. se u toku ranijih rasprava već dovoljno složili ο tome da
304 305
