Page 171 - Platon - Država
P. 171
— I ja tako mislim — reče on. — To nikako — reče on.
— Ali kako? Kažeš li da za svaku stvar ima nešto — Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tuđa pokvare-
609 loše i nešto dobro? Na primer, da je loše za oči krmelji- nost nešto razara, a sopstvena da ne razara.
vost, a za telo u celini bolest; za žito glavnica, a za drvo — Apsurdno.
trulež, za bronzu i gvožđe rđa; i da je, tako reći, skoro e — Pa onda razmisli, ο Glaukone — rekoh ja — da
svim stvarima prirođeno neko zlo i bolest? ni za pokvarena jela — ma u čemu bila njihova pokvare-
— I ja tako mislim — reče on. nost, u ustajalosti, truleži ili nečem drugom — ne veru-
— Pa onda kad neko od tih zala nečemu pristupi, jemo da telo od njih mora biti razoreno. Ali ako pokva-
zar ne čini pristupljeno rđavim, da bi ga na kraju u ce renost samih jela prouzrokuje u telu ono loše stanje koje
lini rastvorilo i razorilo? je ovome prirođeno, reći ćemo da je telo moralo da bude
— Kako i ne bi? 610 razoreno bolešću, koja je telesno zlo. Budući da je pokva-
— Prema tome, svaku stvar razara prirođeno joj renost jela jedno, a telo nešto drugo, nikada nećemo ve-
zlo i beda, ili ako je to ne razori, nema ničeg drugog što rovati da telo propada zbog tuđeg zla, osim ako ovo nije
b bi je moglo kvariti. Jer ono što je dobro nijednu stvar u njemu prouzrokovalo njegovo prirođeno zlo.
neće razoriti, niti će to učiniti ono što niti je loše niti je — Ispravno govoriš — reče on.
dobro. X. — Iz tog istog razloga — produžih ja — ako te-
— A kako bi i moglo? — reče on. lesna pokvarenost ne prouzrokuje u duši duševnu pokva-
— Dakle, ako među bićima pronađemo neko, za renost, nikada nećemo verovati da duša biva razorena
koje doduše postoji zlo koje ga čini bolesnim, ali koje dejstvom nekog njoj tuđeg zla bez njene sopstvene pokva-
ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajući ga — zar iz toga renosti, odnosno da nešto biva razoreno onim zlom koje
ne bismo saznali da nema propasti za biće čija je pri nečemu drugom pripada.
roda takva? — Doista — reče — ima u tom govoru nečega.
— Tako je — reče — po svoj prilici. — Pa onda, ili dokazujemo da ne govorimo dobro,
— A ima li — upitah ja — neko zlo koje dušu čini b ili, dok je to neopovrgnuto, ne kazujemo nikada da bi duša
rđavom? mogla i najmanje biti razorena groznicom, ili kakvom
— Naravno — reče — da ima. To je sve ono ο čemu drugom bolešću, ili usmrćenjem tela makar ovo bilo isec-
c je upravo govoreno: nepravičnost, neumerenost, strašlji- kano na najsitnije komadiće; ne kazujmo, dakle, nikada
vost i neupućenost (amathia). 53 tako nešto pre no što bi neko dokazao da duša — zbog
— Da li neko od tih zala razgrađuje dušu i razara takvih patnji tela — postaje nepravičnija i bezbožnija.
je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da Pod istim uslovima, ne dopustimo ni nekom drugom da
čovek nepravičan i neuman, koga su uhvatili u vršenju govori da duša ili nešto drugo bivaju razoreni time što
nepravičnih dela, propada zbog one nepravičnosti koja c u njih prodire tuđe zlo, ne budeći pri tom u svakome od
je bolest duše. Bolje će biti ako ο tome razmišljaš ovako: njih njegovo prirođeno zlo.
kao što bolest, koja je telesno zlo, razgrađuje telo, raz — Ali doista možeš biti siguran u to — reče on —
jeda ga i dovodi do toga da više nije telo, tako i sve ono da niko i nikada neće dokazati da duše umirućih postaju
d ο čemu smo maločas govorili biva poništeno sopstvenom zbog smrti nepravičnije. 56
zloćom, 54 koja mu se pridružuje i nastanjuje se u njemu — No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na
da bi ga postepeno kvarila. Je li tako? šem dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i ne-
— Jeste. pravičniji, samo da ne bi bio prinuđen prihvatiti besmrt
— Hajde sad, posmatraj i dušu na taj isti način. nost duše — tada ćemo zaključiti, ako istinito govori taj
Da li nepravičnost i ostale zloće 55 u duši, time što u njoj što se takvim razlozima služi, da je nepravičnost — kao
borave ili joj se pridružuju, dovode do toga da duša pro kakva bolest — smrtonosna za onoga ko je poseduje, i da
pada i da se gasi, da bi je konačno usmrtile i odvojile od d ona po samoj svojoj prirodi ubija, usmrćujući one koji
tela? je steknu, jedne koji je steknu više — brže, druge koji
312 313