Page 170 - Platon - Država
P. 170
državi kraljevati, umesto zakona i logosa, 47 ο kojem se padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj
uopšte uvek misli da je najbolji. gaje. Pevaćemo, dakle, da takvu poeziju ne smemo sma
— To je sušta istina. trati ozbiljnom, niti da ona dodiruje istinu i da je dosto
b VIII. — Ako nas, dakle, treba braniti što smo se janstvena i ozbiljna, da treba verovati u ono što smo
opet vratili pesništvu, onda neka se kaže da smo ga, zato b ο njoj rekli i da se slušalac, ako hoće da u svojoj duši
što je takvo, s punim pravom isterali iz države. Na to nas sačuva onaj red i ono uređenje, ' mora nje čuvati.
5
je nagnao razum. A da nas pesnici ne bi optuživali kako — Sa ovim se u potpunosti slažem — reče on.
smo bez srca i neotesani, mi ćemo reći još i to da između — Jer je borba oko toga da li ćemo postati dobri
filozofije i pesništva već postoji neka stara nesuglasica." 8 ili rđavi velika, dragi moj Glaukone, još veća nego što iz
Jer reći kao što su „kučka koja laje na svoga gospodara"; gleda, tako da nas ni slava, ni novac, ni vlast ni poezija
c pa onda: „veliki su u svome glupom i praznom pričanju"; ne srrteju odvojiti od dužnosti, niti smeju učiniti da zane
pa: „silna gomila preterano mudrih ljudi"; i „mislioci marimo brigu oko pravičnosti i ο ostalim vrlinama.
brižljivo traže uzrok svojoj gladi", 49 sve to i hiljadu dru — Posle ovoga što smo kazali — reče on — slažem
gih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga. Isto se s tobom i mislim da će se i svi drugi složiti.
tako treba reći da ćemo mi sa zadovoljstvom primiti za c
bavno i mimetičko pesništvo ako nam ono ma na koji IX· — A ipak, još nismo razmatrali najveću nagradu
način dokaže da u jednoj državi koja ima valjane zakone, za vrlinu i darove koji je očekuju — nastavih ja.
mora i ono imati svoje mesto, jer smo mi i sami svesni — Ako pored već pomenutih nagrada postoje neke
kakav čaroban uticaj ono ima. Ali bi bio greh kad bismo još veće, onda znači da ti pominješ nešto neobično veliko.
hteli da žrtvujemo svoje pravo mišljenje. I ti, prijatelju — A šta bi se veliko moglo desiti u jednom krat
moj, podležeš čarima poezije, i to najviše kad je posma- kom vremenu? — zapitah. — Vreme od detinjstva do du
d tras zajedno sa Homerom, zar ne? boke starosti je tako neznatno prema večnosti.
— Da, najviše tada. — Zaista se ništa veliko ne može dogoditi u tako
— Pa onda bi bilo pravično da joj dopustimo po kratkom vremenu. 52
vratak u našu državu, ukoliko svoju odbranu dadne u — Pa onda? Zar misliš da besmrtna stvar treba
lirskim stihovima, ili u kakvom drugom metru? d da se bori za to kratko vreme, a ne za večnost?
to
— Sasvim pravično. — Ne mislim. Ali zašto je ti naša govoriš? i da
besmrtna
duša
osetio
nisi
Zar
—
da
— Čak ćemo i njenim zaštitnicima, koji nisu pesnici
ne
rekoh.
—
nego su samo prijatelji poezije, dozvoliti da u prozi go nikad Tada nestaje? pogleda i začuđeno uzviknu:
me
on
vore u njenu korist, i da kažu kako ona nije samo slatka — Nisam, tako mi Zevsa, a možeš li ti to da kažeš?
nego i korisna za države i za ljudski život, a mi ćemo ih — Ako se ne varam, mogu. Mislim, čak, da i ti to
e prijateljski slušati. Pa i nama samima bi bilo od koristi možeš jer nije nimalo teško.
da se ona pojavi ne samo kao slatka već i kao korisna. — Za mene jeste — reče on. — I zato bih rado čuo
— Kako da ne? od tebe to što nije teško.
— A inače je sa nama kao sa zaljubljenima i, kao — Onda slušaj -*r rekoh ja.
što se oni, iako s mukom, ipak uzdržavaju od svoje neka — Samo govori!
dašnje ljubavi koju više ne smatrahu korisnom, tako se — Zoveš li — rekoh — nešto dobrim, a nešto pak
i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u našim lošim?
lepim državama vaspitanjem data; mi bismo se, doduše, — Dabogme.
608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita; e — A da li to što tako nazivaš shvataš isto kao i ja?
ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani, dotle je — Na šta smeraš?
smemo samo slušati, pa ćemo sami sebi pevati ove prigo — Na to da je sve ono što razara i ono što kvari —
vore i ovu čarobnu reč 50 i čuvaćemo se da ponovo ne loše, a da je dobro ono što izbavlja i što je korisno.
310 311