Page 19 - Platon - Država
P. 19

štva  teško  podnose  starost:  istina  je  da  siromaštvo  čini               gove  reci,  ο  Sokrate,  da  onoga  ko  je  pravedno  i  pošteno
                       starost  teško  podnošljivom  čak  i  odličniku,  ali  samo  bo­               proveo  život
                       gatstvo,  bez  mudrosti,  nikada  ne  bi  moglo  starost  uči­
                                                                                                                                                upravlja
                                                                                                                                      nada koja
                                                                                                                                slatka
                       niti  lakšom.                                                                        kao  prijateljica prati  misli  i ona mu blaži  srce. 9
                                                                                                            nestalnom
                                                                                                                      ljudskom
                            —   A  da  li  si  ti,  Kefale,  veći  deo  svoga  imanja  ste­
                       kao  nasledstvom,  ili  svojim  radom?  —  upitah  ga  ja.                     Neobično   lepo  kaže  on  to.  Zato  i  smatram  da  je  sti-
                  b          —  Kako  sam  stekao,  Sokrate?  Kad  je  reč  ο  mojoj             b     canje  bogatstva  vrlo  dragoceno,  ali  ne  za  svakog  čoveka,
                       imovini,  ona  je  negde  na  sredini  između  onog  što  je                   već  samo  za  čestitog.  Imati  novaca  znači  vrlo  mnogo;
                       stekao  moj  deda  i  onoga  što  je  učinio  moj  otac:  moj                  čovek  može  otići  odavde,  ne  plašeći  se  da  je  koga  makar
                       deda,  čije  ime  i  ja  nosim,  nasledio  je  imovinu  približno              i  nehotice  prevario,  ili  slagao  ili  da  je,  opet,  ostao  dužan
                       jednaku  ovoj  koju  ja  sada  posedujem,  ali  on  je  nasle-                 bilo  bogu  žrtvu  ili  čoveku  novac.  Novac  se,  pored  toga,
                       đeno  mnogo   uvećao.  Moj  otac,  Lisanija,  ostavio  mi  je                  može  upotrebiti  i  za  mnoge  druge  stvari.  Ali  ako  ο  sve­
                       pak  manju  imovinu  od  ove  koju  sada  posedujem.  Bio                      mu  dobro  razmislim,  rekao  bih  da  je  za  mudrog  čoveka
                       bih  zadovoljan  ako  mojoj  deci  ne  bih  ostavio  mnogo                     ipak  najveća  vrednost  bogatstva  baš  u  ovome  što  sam
                       manje,  nego  malo  više  od  onoga  što  sam  ja  nasledio.                   rekao,  ο  Sokrate!
                             —  Pitao  sam  te  to  —  rekoh  mu  —  jer  mi  se  čini           c         —  Sasvim  si  u  pravu,  ο  Kefale  —  rekoh  ja.  —  Ali
                  c     da  ne  voliš  mnogo  bogatstvo.  Λ  to  je  slučaj  sa  onima                šta  je  sa  pravičnošću?  Da  li  se  ona  jednostavno  sastoji
                       koji  ga  nisu  sami  stekli.  Onaj,  pak,  koji  ga  je  sam  stekao,         u  tome  da  se  kaže  istina,  i u  tome  da  svakome  vratimo
                       voli  ga  dvaput  više  nego  ostali.  Kao  što  pesnici  vole                 ono  što  smo  od  njega  dobili.  Ili  bi  to  bilo  ponekad  pra­
                       svoje  pesme  i  očevi  svoju  decu,  tako  i  oni  koji  su  sami             vično,  a  ponekad  nepravično,  već  prema  okolnostima?
                       zaradili  svoj  novac  vole  ga  ne  samo  zato  što  je  od  ko­              Na  primer,  ako  bi  neko  uzeo  od  svog  prijatelja  oružje,
                                                                        s
                       risti,  nego  što  je  to  njihovo  delo.  Oni  su,  pored  toga,              a  ovaj  bi  potom  poludeo  i  tražio  ga  natrag,  svako  bi
                                                                                                                                                           bio
                                                                                                                                bi
                                                                                                                                   smelo
                                                                                                                                         vratiti
                                                                                                                      oružje
                                                                                                                             ne
                                                                                                                                                     ne
                       teško  pristupačni  i  ne  vole  da  hvale  ništa  sem  bogatstva.             kazao  da  mu  se ko  bi  to  učinio.  Svako  bi i  da  isto bi tako
                                                                                                                                                  se
                                                                                                      pravičan
                                                                                                               onaj
                            —   Istinu  govoriš  —  reče  on.                                         složio  da  se  tom  čoveku,  s  obzirom  na  stanje  u  kojem
                  d          V.  —  Naravno  —  odgovorih.  —  A  sad  mi  reci  još                  se  nalazi,  ne  sme  reći  ćela  istina,
                       ovo:  šta  smatraš  kao  najveće  dobro  od  onoga  što  si  bla-         d         —  Tako  je  —  odgovori  cm.
                       godareći  svome  bogatstvu  uživao?                                                 —  Prema   tome,  pravičnost  ne  smemo   definisati
                             —  Kad  bih  to  kazao  —  reče  on  —  ne  bih  mogao                   kao  kazivanje  istine  i  vraćanje  duga.
                       mnoge   uveriti.  Znaš,  Sokrate,  kad  nekom  pomisao  na                          Tada  me  prekide  Polemarh:
                       smrt  postane  bliska,  onda  ga  obuzme  strah  i  počinje  da                     —  Pa  ipak  Simonidu   treba  verovati,  ο  Sokrate!
                       razmišlja  ο  onome  ο  čemu  ranije  nije  mislio.  Jer  ako                       —  I  ja  mislim  —  reče  Kefal  —  ali  sad  ostavljam
                       se  dotle  i  smejao  pričama  ο  podzemlju  i  ο  tome  da                    razgovor  vama.  Moram  da  vidim  šta  je  sa  žrtvom.
                  e     čovek  koji  je  na  ovome  svetu  zgrešio  mora  na  onome                        —  Znači  da  će  Polemarh  biti  tvoj  naslednik  —
                       da  ispašta,  sada  one  uznemiravaju  njegovu  dušu  da  li,                  rekoh  ja.
                       možda,   nisu  istinite.  Sam  čovek,  opet,  bolje  vidi  ono-                     —  Dabogme   —   odgovori  on  smešeći  se,  i  ode
                       zemaljske  stvari  bilo  zato  što  je  od  starosti  oslabio  ili             žrtveniku.
                       što  se  više  približio  onome  svetu.  Javljaju  se  sumnja  i                    VI.  —  Kaži  nam  ti  kome  je  ostavljeno  da  vodi  naš
                       strah,  i  on  počinje  da  razmišlja  i  da  se  pita  nije  li  kome         razgovor  —  rekoh  —  šta  veliš,  je  li  Simonid  dobro  go­
                       učinio  nepravdu.  Ako  u  svome  životu  pronađe  mnoga                       vorio  ο  pravičnosti?
                       zla,  onda  se  često  trza  iza  sna,  kao  deca,  i  živi  u  strahu              —  Pravično  je  vratiti  svakome  ono  što  mu  dugu­
                  331   i  teškom  očekivanju.  Ako  je,  pak,  svestan  da  nema  ni­                ješ,  kaže  on.  To  su  njegove  reci,  i  ja  mislim  da  su  lepe.
                       čeg  rđavog,  onda  ga,  kao  što  Pindar  kaže,  ispunjava                         —  Zaista  je  teško  ne  poverovati  Simonidu  —  od­
                       slatka  nada,  draga  prijateljica  starosti.  Prijatne  su  nje­              govorih  ja  —  on  je  mudar  i  božji  čovek.  Ti  ga  možda
                  6                                                                                                                                          7
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24