Page 211 - Platon - Država
P. 211

površina  81  (ν.  belešku  58).  Ako  je  to  tako,  onda  bi  kraljevo  (kraljev­   66  „Pravična  dela"  (ta  dikaia)  označavaju  ono  životno  ponašanje
                sko)  zadovoljstvo  moglo  biti  predstavljeno  u  obliku  kocke  čija  je  ivica  u  kojem  svaki  konstituent  čovekovog  bića  (gorgonski,  lavlji  i  ljudski)
                9,  a  volumen  9 3  =  729.  Ono  bi  dakle  imalo  tri  dimenzije  (dužinu,  širinu  ostaju  u  svom  prirodnom  domenu,  obavljaju  svoje  odgovarajuće  funk­
                i  dubinu),  a  povrh  svega  ono  bi  bilo  ,.istinsko",  stvarno  zadovoljstvo,  a  cije,  te  tako  uspostavljaju  harmoniju.  Pravičnost  u  ljudskoj  jedinki
                ne  prividno.  Potenciranjem  sa  3,  ili  kubiranjem,  prividno  postaje  stvar­  ima,  za  Platona,  isto  značenje  kao  i  pravičnost  u  državi  kao  celini  sa­
                no.  Ovo  bi  moglo  imati  nekog  osnova  u  pitagorejskoj  ili  Platonovoj     činjenoj  od  tih jedinki.
                pretpostavci  da  tek  treća  dimenzija  daje  izgled  stvarnog.  Ujedno,  u          67  Onaj  ko  greši  iz  neznanja  ne  greši  svojom  krivicom.  Uzrok  nje­
                osnovi  tog  rasuđivanja,  verovatno  se  krije  otkriće  paradoksa  elemenata   govog  grešenja,  kako  će  se  još  videti  iz  mita  ο  Eru  na  kraju  X  knjige,
                geometrije.  Reč  je,  naime,  ο  tome  da  su  upravo  u  Platonovoj  Akademiji  delom  je  sama  sudbina  (Ananka),  delom  slučaj,  a  delom  sloboda  izbora.
                tačke  definisane  kao  ono  što  nema  dimenzije,  ono  što  nema  ni  dužinu,  Pomoću  ovog  poslednjeg,  i  pomoću  znanja,  čovek  može  da  iskoči  iz
                ni  širinu, ni  dubinu;  da  su  linije  definisane  kao  ono  što  ima  samo  jednu  lanca nužnosti  (sudbine, Ananke).
                 dimenziju  —  dužinu;  površine  kao  ono  što  ima  dve  dimenzije  —  dužinu       68
                                                                                                                                                        norme.
                                                                                                        „Običajni
                                                                                                                                        nepisane
                                                                                                                                                moralne
                                                                                                                            nomima)
                                                                                                                         (ta
                                                                                                                 zakoni"
                                                                                                                                     su
                i  širinu;  a  prostorne  figure  kao  ono  što  ima  sve  tri  dimenzije  —  du­  Izraz  „lepo"  u  produžetku  teksta nema  estetsko  nego  moralno značenje.
                žinu,  širinu  i  dubinu  (visinu).  Neočekivani  obrti  (paradoksi)  nastajali       69
                su  iz  sledećeg:  tačke  bez  dimenzija  proizvode  liniju,  pri  čemu  se  već        Ο  Erifili,  v.  registar  imena.  U  Odiseji  (XI,  326)  Odisej  priča
                 tu  događa  kvalitativni  skok  iz  privida  u  stvarnost;  nadalje,  jednodimen­  kako  je  u  Hadu,  između  ostalih  žena  slavnih  ljudi,  video
                 zionalne  linije  proizvode  dvodimenzionalnu  površinu  (drugi  kvalitativni
                 skok);  najzad,  dvodimenzionalne  površine  proizvode  prostorne  figure                                                 i  Erifilu  mrsku,
                 (treći  i  vrhunski  kvalitativni  skok).                                                      štono  svojega  muža  za  mamljivo  izdade  zlato.
                      U  tome  verovatno  treba  tražiti  razlog  Platonovoj  pretpostavci  da   Inače,  priča  ο  Erifilinoj  izdaji  ili  prodaji  muža  za  zlatnu  ogrlicu  često
                je  kraljevsko  zadovoljstvo  treća  potencija  prividnog  tiraninovog  zado­    je  uzimana  za  predmet  pesničke  asocijacije:  Pindar  (Deveta  Nemejska,
                 voljstva.                                                                       16);  Eshil  (Sedmorica  protiv Tebe,  568  i  dalje).
                      Komentatori  ovog  mesta  Platonove  Države  obično  upućuju  na  je­           70  Taj  branilac  nepravičnosti  je  upravo  bio  sam  Glaukon  u  po­
                 dan  račun  koji  se  pripisuje  Pitagorejcu  Filolaju.  Prema  tom  računu,    četku  druge  knjige.  V.  belešku  61/ΙΧ.
                 vreme  računato  kao  jedna  godina  podeljeno  je  na  svoje  sastavne  ele­        72  Shodno  „slici"  opisanoj  na  strani  58Sc  i  dalje,
                 mente,  dane  i  noći,  tako  da  se  sabiranjem  364,5  dana  i  364,5  noći  dobija  i  dalje.
                 broj  729.  Osnov  za  to  poređenje  sa  rezultatom  Filolajevog  računa  daje      72
                                                                                                         Shodno
                 sam  Platon  u  tekstu  koji  sledi  (588a):  „imaj  u  vidu  da  je  taj  broj  tačan  7 3  Čovek  koji „slici"  opisanoj  na  strani  588c ne i  dalje.  da bude hrabar
                                                                                                                                 lakomosti
                                                                                                                         nezasitoj
                                                                                                                 se odaje
                                                                                                                                            može
                 i  da  odgovara  stvarnim  životima,  ako  je  istina  da  ovima  odgovaraju
                 dani  i  noći, meseci  i godine."                                               kao  lav,  nego  mora  često  da  se  pretvara  i  da  majmuniše  da  bi  za­
                      61  U  tom  smislu  je  govorio  Glaukon,  na  početku  druge  knjige      radio  novac  i  tako  ostvario  ono  što  drži  za  najveće  dobro.
                 (360c  i  dalje),  nastojeći  da  dodatnom  argumentacijom  ojača  Trasima-          74  Platon  ne  kaže  „radnici",  nego  oni  koji  obavljaju  neki  neugod­
                 hovu  tezu  i  tako  podstakne  Sokrata  na  pobijanje  tog  mnenja.            ni,  prljav  posao  (banausia)  ili  zanat  u  kojem  se  kao  najvažnije  traži
                      62  Na  primer,  Kentauri  (Kentauroi),  bića  sa  konjskim  telom  i      manuelni  rad  (cheirotechnia).  U  tih  ljudi  je  „njihov  najbolji  deo"  (inte­
                 ljudskim  poprsjem,  glavom  i  rukama.  Tako  su  nazivali  i  ljude  koji  su  ligencija)  po  prirodi  dat  kao  slabačak,  te  se  stoga,  misli  Platon,  oni  i
                 stanovali  u  Tesaliji  između  planina  Ose  i  Peliona,  kao  i  na  tim  plani­  bave  takvim  poslovima.
                 nama.  Slika  čudovišta  verovatno  dolazi  otuda  što  su  spomenuti  stanov­       75  Prijateljstvo  je,  po  pretpostavci  koja  je  tada  bila  široko  pri­
                 nici  Tesalije  bili  vesti  konjanici.  Ostala objašnjenja v.  u registru imena.   hvaćena,  moguće  samo  između  sličnih:  suprotnosti  se  odbijaju,  sličnosti
                      63  Datom  opisu  odgovara  ono  što  u  mitologiji  nosi  naziv  Gorgona  se  privlače.
                 (Gorgon),  mnogoglavo  čudovište  ο  kome  se  pričalo  da  okameni  (od             76  Reč  je  ο  zakonu  (ustavu)  kojim  se  konstituiše  uzorna  država.
                 straha)  svakoga  ko  ga  pogleda.  Skulptori  i  slikari  stavljali  su  lik  Gor-  Taj  zakon  je  „saveznik  svih",  jer  svakom  određuje  onu  funkciju  u
                 gone  na  Zevsov  štit.                                                         državi  koja  mu  po  prirodi,  tj.  prema  sposobnostima,  pripada.
                      64  Gorgonu,  lava  i  čoveka.
                      65  Reč  „čovek"  upotrebljena  u  dva  različita  smisla:  (I)  čovek  kao     77  Misli  se  na  razum  i  um  kao  na  „čuvare  i  vladare"  u  duši.  Deca
                 umno  biće  i  (II)  čovek  kao  ona  spodoba  sastavljena od Gorgone  i  lava  dobijaju  slobodu  delovanja  tek  kada  steknu  intelektualnu  zrelost  i  spo­
                 skrivenih  unutar  te  spodobe  koja  spolja  ima  izgled  ljudskog  bića.  Lav  sobnost  za  moralnu  (duhovnu)  odgovornost.
                 ovde  simbolično  označava  srčanost,  volju,  odnosno  one  strasne  sklo­          73  Ta  mathemata  ovde  označava  „nauke"  u  smislu  onoga  što  se
                 nosti  koje,  ukoliko  su  lišene  vodstva  i  gospodarstva  uma,  čine  da  spo­  može naučiti, nasuprot  onome što  je prirodno dato  i  ne može se naučiti.
                 doba  u  ljudskom  liku-omotaču  postaje  pomamna  i  smušena.  Gorgona              79  „Istinski  muzikalan"  označava  ovde  isto  što  „istinski  mudro-
                 je  pak  simbol  za  najniže  strasti  i  telesne  požude,  koje  takođe  žive  u  Ijubiv",  jer  je,  kako  se  to  kaže  u  dijalogu  Feđon  (61a)  „filozofija  najviša
                 ljudskom  biću  predstavljenom  slikom  one  spodobe,  te  u  nepravičnog       muzika".  Ovde  Glaukon,  prihvatajući  Sokratov  način  rasuđivanja,  na­
                 čoveka  (u  čoveka  čiji  vod  životnog  ponašanja  nije  um)  izbijaju  na  po­  ziva  „istinski  muzikalnim",  ili  razboritim  i  mudrim,  onoga  ko  je  posti­
                 vršinu,  ispoljavaju  se  u  zverskom  i  životinjskom  ponašanju.  Slika  je   gao  skladnost  (harmoniju)  telesnih  i  duševnih  funkcija.  Sličnom  muzič­
                 data  tako  da  Čovek  u  „onom  čoveku"  predstavlja  samo  tanku,  ponekad    kom  terminologijom  govori  se  ο  mudroljubivoj,  razboritoj  i  umerenoj
                 i  prozirnu,  ljusku  pod  kojom  bujaju  „divlje"  i  gorgonske  strasti.      državi  na  str.  432a  i  443d.
                 392                                                                                                                                       393
   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216