Page 213 - Platon - Država
P. 213
našoj percepciji izgleda kao mali krug, iako računanjem i rasuđivanjem konflikt između spoljašnjih normi, koje važe u društvu „pravih ljudi"
znamo da je ono ogromno. (pravih muževa), i lične nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje
27 Princip protivrečnosti, saopšten na nekoliko mesta u IV knjizi bola, na plač, kuknjavu, ukratko na sve one znake duboke žalosti koje
(436b; 439b; 436c). Homer opisuje i koji se pominju u III knjizi na strani 388a i dalje.
28 Najbolji je onaj deo duše kojim se doseže istina ο postojećem, Logos i nomos, dakle,^ označavaju ovde pravila ponašanja u društvu
a to je „onaj deo duše" koji deluje u nauci, ne onaj koji deluje u sva hrabrih muževa, ono što ovima nalaže da se ne ponašaju kao žene.
kodnevnom praktičnom životu i umetnosti. Pesnici to ne uvažavaju, jer je dopadljivost njihovih imitacija zasno
29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. vana upravo na tim ambiguitetima, po kojima hrabri ljudi nisu samo
30 Pridev phaulos je višeznačan i nije moguće prevesti ga nekom jaki, nego i slabi.
u
običajne
značenju
Nomos
prethodnu
norme.
V.
36
našom rečju koja bi, bar približno, obuhvatila sva njegova značenja, Ta je norma u skladu s razumom, kako to Sokrat nastoji da belešku 35.
u
pokaže
relevantna za predmet ο kojem je ovde reč. Evo tih značenja: nekoristan narednom pasusu.
(tj. bezvredan), luckast (tj. neodgovoran), priprost (tj. neobrazovan, ne- 37 Ovo uputstvo će kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih
znalački), štetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje), lakouman pravila ponašanja mudraca. Naziv (kasnije usvojen) za takvo ponašanje
(tj. lakoveran, vezuje se radije za laž i glupost nego za istinu i ono što je metrio-patheia, regulisanje ličnih nevolja shodno onome što razum
je pametno), bezbrižan (tj. ne misli na posledice svojih činova, nego zapoveda. Lek za osećanje nesreće u duši nije razonoda, nego ono što
samo smera na neposredno zadovoljstvo). Tek u kompletnom sklopu te „razum sevetuje kao najbolje".
višeznačnosti valja razumeti šta Platon misli ο „veštini podražavanja", 38 Reč sophia ne označava samo mudrost, nego i određenu spo
ili ο onome što mi zovemo umetnost. sobnost, veštinu u nekom poslu, ono što čovek ume da radi.
Shodno tome, postaje razumljivija Ničeova netrpeljivost prema 39 Na strani 603b.
Sokratu i Platonu, kao i njegova krilatica: „Dajte nam umetnost da ne 40 Prilikom prikazivanja tragičke igre u teatru, glumac je poje
bismo propali od istine". dine delove teksta pevao.
31 Prema onome što se kaže na završetku VI knjige, vera je viša 41 Platonovu tezu da tragičko pesništvo, takvim delovanjem na
saznajna moć od slikovitog predstavljanja. Slikarstvo, u kojem ova moć gledaoce u teatru, kvari i najbolje ljude, Aristotel je kasnije, u svojoj
„slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira, nudi nam da verujemo teoriji katarze, upravo preokrenuo u suprotno tvrđenje: tragičko pes
u istinitost i vrednost onoga što ono prikazuje. Ali to nuđenje ne treba ništvo popravlja i najgore ljude, jer ih pročišćuje i tako oplemenjuje.
prihvatati, jer ne treba slabiju saznajnu moć potčinjavati jačoj. Slikar 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesničko podra
skim proizvodima, dakle, ne treba poklanjati veru. To je smisao Sokra- žavanje zasniva svoju moć. Traganje za tim suprotnostima bilo je za
tovog zahteva. početo na strani 603d. V. belešku 33.
32 Ovde je, shodno prethodnom pasusu, reč ο pesničkoj veštini 43 Reč je ο potiskivanju afekata i zabranjenih želja. Ο tome je
podražavanja. već govoreno na početku devete knjige, gde je skicirana Platonova
33 Na strani 602c govori se ο vizuelnim iluzijama: „isti predmeti teorija ο prirodi snova. V. tekst na strani 571b i dalje, kao i be
izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su lešku 2/ΙΧ.
izvan vode". Gledan spolja, predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. 44 Reč je ο preobražaju koji se izvodi logos-om. Upor. 604ab. V.
Izvađen iz vode, predmet izgleda prav i čitav. Čulo vida daje ο istoj belešku 35/Χ.
stvari suprotne utiske. Na tom svojstvu čula vida zasniva se moć 45 U ovim nagoveštajima verovatno leže koreni Aristotelove teo-
slikarstva. rije ο katarzi.
Ovde se istražuje na kojem je svojstvu duše zasnovana moć 46 Upor. dijalog Fileb (48a-d, 50b-d).
pesništva, pa zato Sokrat najpre pokušava da ispita ima li u ljudskoj 47 V. tekst na str. 604ab i 606a, beleške 35/Χ i 44/Χ.
duši kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis), suprotnosti na 48 Ne može se utvrditi ο kojoj je nesuglasici ovde reč. Možda
kojima se zasniva moć pesničkog podražavanja. Naime, ako je čovek, ο Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama?
u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi, nesi 49 Citirani stihovi verovatno potiču iz dela komičnih pesnika,
guran, ako zapada u dileme, ako je obuzet ambiguitetnim osećanjima ali se ne može utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi
radosti-žalosti, hrabrosti-kukavičluka, pravičnog-nepravičnog i sličnim, stihovi uzeti. Osim toga, rukopis Države je na ovom mestu nepouzdan,
onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo duše na kojem se te stoga postoji više verzija citiranih stihova.
zasniva moć poetskog uticaja na dušu. 5 0 Rukopis je na ovom mestu nejasan. Prevod je dat prema jed
Ali Sokrat napušta taj pravac ispitivanja, zadovoljavajući se noj od mogućih korekcija. Po toj korekciji, smisao je sledeći: filozo
tvrdnjom da su oni (učesnici u dijalogu) već otkrili da je duša puna fija može da bude zamena i za poeziju, dok se ne dokaže suprotno.
takvih suprotnosti. Pri tom se verovatno misli na ono što je rečeno u 51 Reč je ο uzornom državnom uređenju i ο duši čija unutrašnja
IV knjizi (439c i dalje). uređenost odgovara tom državnom uređenju. Upor. 590e.
34 Upor. tekst na strani 387de i dalje. 52 Izraz „besmrtna stvar" ovde označava dušu, odnosno umni
35 U izvorniku stoji: logos i nomos, Ako se „logos" prevede rečju deo duše.
„razum", kao što prevodioci obično čine, onda se gubi veza sa pret 53 Ovde su nabrojane četiri antivrline, imenovane kao suprot
hodnim izlaganjem i Platonovo tvrđenje postaje nejasno. Njime se u nosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. Parovi tih
stvari pokazuje kako u duši „pravog čbveka" (v. napred, 603e) nastaje suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupućenost; hrabrost-strašlji-
396 397