Page 212 - Platon - Država
P. 212

strane,  moguće  je  da  Glaukon  ovde  pomišlja  i  na  druge  mislioce  (pita-
                                                                                               gorejce?),  te  bi  sledilo  da  Sokrat  (odnosno,  Platon)  nije  jedini  koji  za­
                                                                                               stupa  teoriju  formi.
                                                                                                    12  To  je  bilo  rečeno  samo  u  nagoveštaju  na  strani  596b.
                                                                                                    13  Po  stepenu  realiteta  njihovih  proizvoda,  bog  je  na  prvom  me-
                                                                                               stu  (forma  stola  koju  on  stvara  najrealnija  je),  stolar  je  na  drugom
                                                                                               mestu  (njegov  sto  je  empirijski  realan),  a  slikar  je  na  poslednjem  mestu
                                                                                               (jer  je  njegov  sto  samo  vizuelna  iluzija).
                                                                                                    14  Forme  postoje  samo  kao  pojedinačni  i  neponovljivi  uzori.  Ista
                                                                                               teza  se  saopštava  u  dijalogu  Parmenid  (132de),  ali  uz  izvođenje  teškoća
                                                                                               koje  su  s  njom  povezane.  Te  teškoće  su  dobile  naziv  argumenat  „treći
                                                                                               čovek"  i  svode  se,  ukratko  rečeno,  na  to  da,  zbog  relacije  sličnosti  iz­
                                   KNJIGA   DESETA    (I)                                      među  jedinačnog  uzora  i  njegovih  mnoštvenih  kopija,  mora  postojati
                                                                                               još  jedna  forma-uzor,  viša  od  one  prve.  U  tom  višem  „krevetu"  (ili
                     '  Mesto  pesništva  u  državi  određuje  se  u  II  i  III  knjizi.      „čoveku")  bili  bi  sjedinjeni  forma-uzor  i  njene  kopije.  Inače,  naziv  argu­
                     2  Ο  različitim  funkcijama  duše  raspravljano  je  u  IV  knjizi,  a  ο  menta  „treći  čovek"  (tritos  anthropos)  potiče  od  sofista  Poliksena.  Ari­
                                                                                                      koristio
                                                                                                    je
               različitim  vrstama  duše  u  VIII  knjizi.                                     stotel  teorije  formi. i  taj  argumenat,  pored  ostalih,  u  svojoj  kritici  Plato­
                                                                                               nove
                    3  U  dijalogu  Feđon  (XL,  91c,  Sokrat,  obraćajući  s«  Simiji  i
               Kebetu,  kaže:  ,,A  vi,  ako  mene  hoćete  da  slušate,  malo  se  starajte  za    15  Izraz  „prirodni"  stavljen  je  ovde  radi  razlikovanja  forme-uzora,
                                                                                                      prirodno
                                                                                                             data,
                                                                                                                                                     prirodno
                                                                                                                   od
               Sokrata,  ali  zato  mnogo  više  za  istinu".  Ovde  se  to  isto  načelo  odnosi  koja  je nego  ih  ljudi  svojim njenih  veštačkih  kopija,  koje  nisu  tako  svet
                                                                                                                               stvaraju,
                                                                                               date,
                                                                                                                                       dopunjavajući
                                                                                                                        radom
               na  Homera:  svaka  čast  Homeru,  ali  njega  ne  smemo  ceniti  više  nego    prirodno-datih  stvari  svetom  veštački  stvorenih  stvari,  svetom  tehnike.
               istinu.                                                                              16
                    Aristotel  u  Nikomahovoj  etici  (1096a;  knjiga  I,  poglavlje  VI,  1)         čini  se  da  upotrebom  termina  kralj  (basileus)  ovde  hoće  da  se
               ukazuje  na  to  isto  načelo  sledećim  recima:  „ovo  je  istraživanje  otežano  nagovesti  veza  sa  trijadom  kralj-oligarh-tiranin  ο  kojoj  se  raspravljalo
               okolnošću  što  su  tvorci  učenja  ο  idejama  moji  prisni  prijatelji,  no  sva­  u  devetoj  knjizi.  Reč  je  ο  vrednosnoj  rang-listi  u  kojoj  najviše  stoji
               kako  se  može  smatrati  za  ispravnije,  štaviše  za  dužnost  da  se,  kada  je  „kralj"  (tj.  filozof),  potom  niže  od  ovoga  radnik-proizvođač  korisnih
               u  pitanju  očuvanje  istine,  i  prijateljstvo  odbaci  ako  je  potrebno,  a  to  stvari,  a  poslednji  je  na  listi  imitator  ili  podražavalac  (mimčtes)  kojeg
               pogotovu  važi  za  filozofe:  jer  iako  nam  je  i  jedno  i  drugo  dragoceno,  ovde  predstavljaju  slikar  i  pesnik.
               sveta je  dužnost dati istini  prednost."                                            17  Sokrat  u  stvari  pita  da  li  bi  slikar,  koji  bi  slučajno  znao  da
                    Najpre  aristotelovci,  a  kasnije  i  pisci  koji  su  pisali  na  latinskom,  napravi  ono  što  slika  (recimo:  krevet),  i  dalje  slikao;  ili,  da  li  bi  čovek,
               pogrešno  su  pripisali  autorstvo  tog  načela  Aristotelu  i  učinili  su  ga  ako  bi  bio  u  mogućnosti  da  bira  da  li  će  biti  kralj  ili  pesnik  koji  peva
               poslovičnim  u  obliku:  Amicus  Plato,  sed magis  amica  veritas.             ο  kraljevskim  delima,  izabrao  prvo  ili  drugo?
                     4  Upor.  str.  476c,  takođe  i  Fedon  (XLVIII,  XLIX;  99d  i  dalje).      18  Reč  je  ο  grčkim  lekarima,  koji  su  sebe  smatrali  potomcima
               Ovde  se  podseća  na  metod  koji  vodi  otkrivanju  formi  (ideja).           Asklepiievim.  Lekarski  esnaf  imao  je  kod  Grka  status  roda,  klana
                     5  Upor.  Aristotelovo  pobijanje  ovog  argumenta  (Mataph.  I,  6,      Asklepijada.
               988a;  I, 9, 991b).                                                                  19  Naziv  Homeridi  (Homerides)  prvobitno  je  rezervisan  za  one
                    6  Upor.  dijalog  Kratil  (389a),  gde  se  govori  ο  formiranju  imena.  koji  su  sebe  smatrali  potomcima  Homerovim,  a  stanovali  su  na  ostrvu
                     7  Reč  je,  kako  će  se  videti  iz  onog  što  sledi,  ο  čoveku  koji  može  Hiju.  Kasnije,  taj  naziv  se  upotrebljava  za  rapsode,  recitatore  i  tumače
               da  stvara  sve,  ali  imitirajući  i  odražavajući  ono  što  je  već  stvoreno.  Taj  Homerovih  epova.  U  ovom  poslednjem  značenju  govori  ovde  ο  njima
               podrugljivi  opis  ljudskog  „tvorca"  ponavlja,  gotovo  isto  tim  rečnma,    Glaukon.
               Teajtet  u  Platonovom  dijalogu  Sofist  (233d  do  234b).                          20  Ime  Kreofil  (Kreophvlos)  znači:  Ljubitelj  mesa.  Prema  legendi,
                    8  Glaukonovo  tvrđenje  je  ironično,  a  reč  sofist  (sophistSs),  koju  Kreofil  je  bio  družbenik  slepog  Homera,  ali  ne  osobito  pažljiv  družbe-
               on  upotrebljava  kao  oznaku  za  tog  „čudotvorca",  dvosmislena  je:  ona    nik,  jer  je  slepog  pesnika  često  zanemarivao,  ostavljao  ga  da  sam  tu­
               istvremeno  označava  čoveka  koji  je  veštak  u  svom  poslu  i  čoveka  koji  mara  okolo.
               je  upućen  u  mudrost,  te  je  „znalac  mudrih  stvari"  —  kako  se  ta  reč      21  Na  strani  598b.
               tumači  u  dijalogu  Protagora  (312c).                                              22  Izraz  „veština  upotrebe"  podrazumeva  ovde  poznavanje  svrhe.
                     9  U  izvorniku  opet  stoji  dvosmislena  reč  poietes,  koja  istovre­       23  U  tekstu  stoji  chreia  (potreba),  ali  je,  s  obzirom  na  kontekst,
               meno  znači:  i  tvorac  i  pesnik  (poeta).  Tom  dvosmislenošću  se  ironično  bolje  staviti  „svrha",  inače  bi  ceo  stav  dobio  previše  antropomorfno  i
               stavlja  do  znanja  da  su  upravo  pesnici  takvi  čudotvorci  koji,  imitira­  pragmatičko  značenje.
               jući  postojeće,  u  „slikama"  stvaraju  sve  što  hoće.                            24  Ponavljanje  stava  sa  strane  597e.
                    10  To  je  u  stvari  rekao  sam  Sokrat  (596b),  Glaukon  je  samo  potvr­   25  To  su  u  osnovi  iste  one  operacije  koje  moderna  nauka  prime-
               dio  da  je  to  tako.                                                          njuje  kao  sredstva  za  dosezanje  prave  istine  ο  stvarima.
                     11  Glaukonova  aluzija je  nedovoljno jasna.  Moguće  je  da  se  njome       26  Merenje  i  računanje  ne  poništava  vizuelnu  iluziju:  dve  duži
               jednostavno  izražava  izvesna  skeptička  rezerva  prema  istinitosti  teorije  koje  izgledaju  nejednake  daju  taj  isti  vizuelni  utisak  i  posle  merenja
               formi,  što  unekoliko  potvrđuje  i  naredna  Sokratova  tvrdnja.  S  druge    kojim  smo  utvrdili  da  su  one  u  stvari  jednake.  Slično  tome,  sunce  u
               394                                                                                                                                       395
   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217