Page 214 - Platon - Država
P. 214
vost (deilia); umerenost-neumerenost (akolasia); pravičnost-nepravičnost
(adikia). 64 Ovo bi moglo biti upućivanje na dijalog Fedon, gde su takvi
54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajući nega- dokazi razvijeni. Ako je tako, onda je to indikacija da je Država, ili bar
tivitet, tj. onu silu koja ga iznutra razara, jer sve što nastaje mora i da ova deseta knjiga Države, napisana posle Fedona.
propadne. Naravno, to važi samo za svet, odnosno, samo za područje 65 Priču ο Gigovom prstenu izlaže Platon u II knjizi (359c i dalje).
„vidljivog" (horaton). 66 Ο Hadovoj kacigi v. registar imena pod Had. Upor. takođe ο
55 Ostale zloće su: neumerenost, strašljivost i neupućenost. Ove tome dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX, 80d passim).
zloće jesu „bolesti duše", kao što se tvrdi gore (609c), ali duša ne „pro 67 Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adei-
pada i ne gasi se" zbog njih, što i Glaukon malo niže odlučno potvrđuje. mantu na početku II knjige (361a-d; 362e i dalje), naročito 368ab. Ο pri
Duša „propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog, njoj pri rodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu.
68
rođenog zla, zbog sopstvene pokvarenosti. Sve nabrojane antivrhne Na to je bio pristao Trasimah (352b), ali bez osobitog odu
(609c) odnose se, kao i njima suprotne vrline, na ćelu dušu, onakvu ševljenja.
69
kakva se u telu i sa telom rađa. Platon veruje da duša u takvom svom U II knjizi, na strani 362b. To je ono vraćanje duga koje je
trodelnom obliku nije besmrtna, te da se može „gasiti", „propadati" Sokrat 70 tražio gore (612c).
(raspadati se) i „odvajati od tela". Jedino je onaj „najbolji", umni deo To znači: govoriš ono što treba da bude, ali ne i ono što bi u
duše, po Platonovom verovanju, besmrtan. Jedino on ne može da pro empirijskom pogledu bilo tačno.
71
padne, tj. ne može da se raspadne, jer je jedinstven, nema delova na Naziv za sadržaj IX, X, XI i XII pevanja Odiseje. Platon ovde po
koje bi se smrću mogao razložiti. Ali taj umni deo duše može biti sebno aludira na sadržaj XI pevanja, gde Odisej priča šta je sve video
zaslepljen, zatamnjen neznanjem, zaboravom; potopljen u onoj teles- prilikom svog silaska u Hadovo carstvo, jer takvo pričanje smatra ili
noj „pećini", on može biti u položaju da ne ume da razlikuje biće od potpuno lažnim, ili didaktički pogubnim.
nebića, dobro od zla, istinito od lažnog, formu od njenog sadržaja, 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen, te se može prevesti na dva
itd. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom, taj „najbolji" i načina: Er Armenijev sin, ili, Er iz Armenije. No bilo bi čudno da neko
„besmrtni" deo duše spašava od zaborava tj. ispunjava se znanjem, istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije), pa je stoga
istinom, svetlošću, skida mu se ona skrama, te se pomoću znanja verodostojnije prvo rešenje.
„uzdiže", vaskrsava, stupa u područje „nevidljivog". 73 Slična vizija ο sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon, u
50 Pretpostavlja se da je područje nepravičnosti područje života, dijalogu Fedar (248e i dalje), gde se takođe daje opis prilika u podzem
a ne smrti, te da onaj ko umire ne može samim činom umiranja po nom Hadovom carstvu. Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje).
stati nepravičniji nego što je u životu bio. Uz to, treba podsetiti da 74 To „vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko
Platon pravičnost shvata kao poredak u duši i državi, a nepravičnost „omotača" različito udaljenih od ose „vretena". Slika „vretena" kojim
kao narušavanje tog poretka. Smrt jedinke i države pogađa taj pore se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja, ali je ovde modifi-
dak, ali ga ne čini gorim nego što je bio. kovana i razvijena u kosmološku viziju.
57 Naravno, Sokrat ne misli da nepravičnost ubija dušu. Jedino 75 Država se završava mitom
ο
na
koji
je,
mesti-
se može desiti da neko pogine, ili bude kažnjen smrću, zbog svoje ne mično vrlo nejasan način, uklopljena Eru, mitom u kosmologija. Mitom
i
Platonova
pravičnosti. Ali tada ne gine i ne umire njegova duša, nego njegovo telo.
58 U dijalogu Fedon (LVII, 107c) stoji: „Kad bi smrt bila rasta ο prilikama u podzemlju završavaju se i dijalozi Fedon i Gorgija, ali
kosmološko
u
ovim
nak sa svime, bio bi to neočekivan dobitak za nevaljalce kad umru, je strukturi dijalozima data su ovde razmatranje i prisutno. Razmatranja
podrobnije,
nešto
šire
i
ovog
ali
ο
kosmosa
jer bi se s dušom oslobodili u isti mah i svoga tela i svoga nevaljal- puta u okvirima jednog mita. Te dve činjenice imaju, svaka ponaosob,
stva." Ovde Glaukon, doduše u kondicionalnoj i pomalo ironičnoj formi, svoje značenje. Prva razjašnjava zašto dijalog Timaj, u kojem se na
u stvari kaže to isto, jer i on govori ο smrti kao „neočekivanom do neuporedivo opširniji način izlaže platonsko-pitagorejska kosmologija,
bitku za nepravednika". počinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Državi. Druga činjenica,
59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. naime da su Platonova kosmološka razmatranja uklopljena u okvire
60 Nepravični ljudi moraju stalno biti na oprezu. mita, preciznije, u okvire izveštaja „sa onoga sveta" koji izlaže jedan
61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo, koje običan i priprost vojnik, uz to i Pamfilac — Er, ukazuje na rezerve
sve uništava i razara, nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje speci koje je Sokrat imao prema kosmološkim znanjima. Primitivna slika
fično zlo koje razara samo taj rod. Time on u stvari prihvata relativi : koju ovde nalazimo može se, dakle, pripisati nedovoljnoj obrazovano
zaciju zla, ah samo za empirijski svet: ono što je za jedne rodove stvari sti vojnika Era, a na posredan način i Sokratovom, odnosno Platono
zlo, za druge je dobro. Lekar čini zlo pojedinim obolelim delovima vom uverenju da se ο takvim stvarima ne može ništa sasvim pouzdano
tela, jer ih seče i spaljuje, ali istovremeno Čini dobro telu u celini, jer znati. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj, gde se
ga na taj način spašava. izlaganje kosmologije prepušta jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo
« V. belešku 55/Χ. značajnom pitagorejcu — Timaju.
63 Platon inače na više mesta i na jasan način saopštava svoje re
Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII, 72b-d),
gde se govori ο kružnom toku rađanja i umiranja i zaključuje se da bi, zerve prema mitologiji, naročito prema onim mitovima koji nastaju
ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko, na kraju sve kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske prošlosti. S druge stra
postalo mrtvo. ne, on dosta često pribegava mitovima kada je reč ο egzistenciji duša
posle smrti i pre rađanja, dakle kad je egzistencija u onostranosti
398 399