Page 156 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

veće” (Population Council), „Planirano očinstvo” (Planned Parenthood), „Biro za uputstva o populaciji”
17
(Population Reference Bureau)”.
Ljudi u Kini koji ubijaju bebe ženskog pola nisu usamljeni. Ima i u Americi onih koji idu
njihovim stopama: „Lekari širom zemlje (SAD) počeli su da pomažu pojedinim trudnicama da ubijaju svoju
nerođenu decu, jer su roditelji želeli dete suprotnog pola”, piše u jednom tekstu 'Vašington posta'“.
Jesu li ovako ekstremne mere neophodne? Moramo li da kontrolišemo svetsku populaciju, bez
obzira na to koliko ljudi bilo, zato što mnogi umiru od gladi u svetu koji će uskoro biti toliko prenatrpan da
neće biti prostora za proizvodnju hrane? Da li ljudi u svetu zaista gladuju?
Sekretar za poljoprivredu u vladi Džimija Kartera, Bob Berglund (Bob Berglund), izjavio je: ,,U
stvari, četiri milijarde ljudi koji nastanjuju planetu u 1978. imaju za petinu više hrane po glavi stanovnika od
onih 2,77 milijardi koliko ih je bilo pre dvadeset pet godina.”
A američki farmeri smanjuju obradive površine sa plodnom zemljom. Džon Blok (John Block),
sekretar za poljoprivredu u 1983. izveštava nas da su pojedini farmeri pristali da se odreknu obrade po jedne
trećine svoje zemlje, ukupne površine od 82 miliona jutara, u zamenu za neke dopunske stimulacione
programe.
U Sjedinjenim Državama zabrinjavajuće opada stopa rasta populacije. „U 2000. godini federalne
vlasti će možda morati da podstiču rađanje dece, ukoliko stopa rasta nastavi da tone... kako kaže sociolog sa
19
Tempi univerziteta.”
Geri Alen, predani istraživač, tvrdi da su iza teorije „populacijske eksplozije” na delu skrivene
sile levice “...koje se nadaju da će, igrajući na kartu društvenog haosa i prirodnih katastrofa, izmeniti
postojeću strukturu naših službi koje se bave prirodnim okruženjem i broj ljudi u njima, i da će na tom polju
nametnuti kontrolu državnih vlasti. Njihov cilj je kontrola vlasti nad okruženjem u kojem svi mi moramo da
20
živimo.”
Federalna kontrola o kojoj govori gospodin Alen manifestovaće se u svakom aspektu života
svakog pojedinog građanina. Fraze koje opisuju ove sveobuhvatne promene su sledeće: „Novi ekonomski
poredak”, „Novi međunarodni ekonomski poredak” ili „Novi svetski poredak”.
Ove fraze, u stvari, sve isto znače, samo se naizmenično koriste. „Svetska konferencija o
populaciji” Ujedinjenih nacija, održana u Bukureštu, pozvala je na „novi ekonomski poredak
iskorenjivanjem uzroka bede u svetu i osiguravanjem pravične preraspodele svetskih resursa...”
Ovo je najobičniji marksizam, koji je samo otišao korak dalje: od svake nacije prema njenim
mogućnostima, svakoj naciji prema njenim potrebama.
Ukoliko će se kreirati Novi ekonomski poredak i bogatstvo raspodeliti od bogatih ka siromašnim
nacijama, onda će biti potreban i metod kojim će se to postići. Ujedinjene nacije su predložile jedan takav
metod 1969. i 1970. godine: „Generalna skupština jednoglasno je usvojila u četvrtak deklaraciju koja poziva
21
svetski fiskalni sistem i vlade da se založe za pravedniju raspodelu prihoda.”
Ujedinjene nacije su dale predlog da „svako u svetu treba da plaća porez na izvesne kućne
22
aparate i pojedinu luksuznu robu, koji bi išao kao pomoć siromašnim zemljama.” (Očigledno je koje su to
zemlje koje imaju „izvesne kućne aparate i pojedinu luksuznu robu”: bogatije nacije, one koje štite pravo na
privatnu svojinu.)
Diskusije o pomoći siromašnima, o prenaseljenim zemljama nastavile su se 1979, kada su se
predstavnici 156 država susreli” ...da bi raspravljali o podeli svetskih resursa koji se smanjuju. Blok od 80
siromašnih zemalja zatražio je novu pomoć od 25 milijardi dolara od najbogatijih država.”
Naslov jednog članka u novinama glasi: „Susret bogatih i siromašnih” i ilustrovan je zajedničkom
fotografijom tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kurta Valdhajma (Kurt Waldheim) i filipin-
23
skog predsednika Ferdinanda Markosa (Ferdinand Marcos).
Sličan naslov pojavio se i prilikom sastanka u Kankunu, u Meksiku, održanog oktobra 1981:
24
„Bogati i siromašni se okupili da razgovaraju o novom ekonomskom poretku.”
Ukoliko se širom sveta bude uveo porez koji će ići siromašnim zemljama, onda će morati da
postoji i svetski poreznik. To nas čeka u bliskoj budućnosti. Džejms Varburg je, na primer, senatskom
potkomitetu je 17. februara 1950. rekao sledeće: „Imaćemo Svetsku vladu (svetskog poreznika), sviđalo se to
25
vama ili ne, konsenzusom ili silom.”
Čak je i jedan papa Katoličke crkve, papa Pavle VI, u encikliki pod nazivom „Ovo je progres”,
podržao Svetsku vladu. Napisao je: „Očito je potrebno da se tokom vremena oformi Svetska vlada od
26
svetskih autoriteta.”
Svetski poreznik je veoma blizu...?

156