Page 161 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

čudan. Posebno kada se zna da komunisti uče da treba mrzeti sve bogate kapitaliste.
U svakom slučaju, posle nepuna četiri meseca, oktobra 1964. godine, premijer Hruščov bio je
smenjen, bez nekog vidljivog razloga (bar za one koji ne prihvataju shvatanje istorije kao zavere: Da li je
„predsednik Glavnog odbora” smenio „upravnika neke pobočne filijale”? Ovo je pitanje na koje se ne može
odgovoriti.Međutim, spekulacije o Hruščovljevom padu u ovom kontekstu postoje.
Treći primer ispoljavanja Rokfelerove ogromne moći uočen je avgusta 1976. godine, kada se
australijski premijer Malkolm Frejzer (Malcolm Fraser), prilikom posete Sjedinjenim Državama, sastao prvo
10
sa Dejvidom Rokfelerom, a tek potom s predsednikom Džeraldom Fordom.
Dakle, druga alternativa o londonskom sastanku Rokfelera i Kartera izgleda nam verovatnijom.
Pretpostavka da je Rokfeler otkrio Kartera, i pozvao ga na večeru, mnogo više odgovara činjeničnom stanju
stvari.
Trilateralna komisija bila je ideja Zbignjeva Bžežinskog - tako je bar saopšteno javnosti - koji je
otišao kod Dejvida Rokfelera zbog traženja pomoći za stvaranje organizacije. Postoje neke indicije da se
Karter svideo Bžežinskom još pre formiranja Trilaterale.
Prema „Njujorktajmsu” (od 21. marta 1978) Bžežinski „... uživa u svojoj javnoj ulozi. Ključ
njegovog samopouzdanja je bliska veza s gospodinom Karterom. Njih dvojica su se sreli još pre četiri godine
(znači 1974, što se ispostavilo kao tačno), kada je gospodin Bžežinski, tada na čelu Trilateralne komisije,
organizacije koja se zalaže za čvrstu saradnju Japana, Zapadne Evrope i SAD, imao dobar njuh i pozvao
malo poznatog guvernera Džordžije da se uključi u rad ove izuzetne organizacije. Njihov početni odnos
11
učitelja i učenika procvetao je tokom predsedničke kampanje, i čini se da je od tada još bliskiji.”
Čitaoci „Njujork tajmsa” mogli su 23. maja 1976. da se informišu kako je „Zbig bio prvi u
zajednici koji je obratio pažnju na Kartera, razgovarao s njim, slao mu svoje knjige i članke. Dobar deo
perioda tokom te tri godine (znači od 1973, a ne 1974, kako je posle u drugom članku „Njujork tajmsa”
objavljeno) Bžežinski je, zajedno sa profesorom Ričardom N. Gardnerom (Richard N. Gardner) sa
12
Univerziteta Kolumbija, Kartera imao stalno uz sebe...”
Gospodin Karter je i sam komentarisao svoje učeničko iskustvo prilikom stupanja u Trilateralnu
komisiju, kada je u izbornoj godini objavio knjigu pod naslovom Zašto ne najbolji? U njoj kaže: „Članstvo u
Komisiji pružilo mi je izvanredne mogućnosti da učim, a mnogi njeni članovi pomogli su mi da dobro
13
proučim međunarodne odnose.”
Zanimljivo je da gospodin Karter priznaje da su ga učili članovi Trilateralne komisije i da je
najveće razumevanje dobio od gospodina Bžežinskog koji mu je davao svoje „knjige”.

Dok je bio „autsajder”, DŽIMI KARTER je postao „kreacija” DEJVIDA ROKFELERA, CFR-a i
Trilateralne komisije.

161