Page 159 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 159
GLAVA XX
TRILATERALNA KOMISIJA
Trećeg decembra 1973. godine, malo poznati guverner jedne južne države u SAD pojavio se u
televizijskoj emisiji pod nazivom „Šta je moje zanimanje?”, propisno namučivši publiku koja je pokušavala
da pogodi ko je on. Niko ga nije poznao.
Međutim, samo tri godine kasnije, novembra 1976, taj gospodin bio je izabran za predsednika
Sjedinjenih Država.
Njegovo ime bilo je Džimi Karter.
Priča o tome kako je guverner jedne od najmanjih država tako brzo uspeo da se popne na najviši
mogući položaj u Americi, u stvari, jeste priča o organizaciji pod imenom Trilateralna komisija.
U jednoj knjizi, pod naslovom Nikad vas neću lagati, u to vreme predsednički kandidat Džimi
Karter saopštio je Amerikancima: „Narod ove zemlje zna iz sopstvenog gorkog iskustva da do promena
nećemo doći pukim rotiranjem iste grupe insajdera. Insajderi su imali svoju šansu i nisu je iskoristili.
Njihovo vreme je isteklo. Kucnuo je čas da velika većina Amerikanaca... dobije predsednika koji će
1
prevrnuti naglavačke vlasti u ovoj zemlji.”
Kandidat Karter je, dakle, rekao narodu Amerike da neće dozvoliti Savetu za inostrane odnose i
Bilderbergerima da i dalje vode ovu zemlju, ili se, posle ovakve izjave, tako bar činilo. Kada bi bio izabran,
on bi naimenovao ljude koji nisu insajderi, one koji nikada nisu imali šansu da vode ovu zemlju. Tako je
obećavao Karter.
I zaista, dosledno svojim rečima, izabrao je novu grupu, do tada nepoznatu, pod imenom
Trilateralna komisija, iz koje je popunio sve najznačajnije položaje u vlasti.
Neke manje važne ličnosti iz Karterovog štaba očigledno nisu pročitale scenario.
Neposredno pre Karterovog izbora, njegov savetnik Hamilton Džordan (Hamilton Jordan) je
rekao: „Ukoliko posle Karterove inauguracije zateknete Sajrusa Vensa kao državnog sekretara i Zbignjeva
2
Bžežinskog na čelu nacionalne bezbednosti, onda ču vam reci da nismo uspeli, i daću ostavku.”
No, posle inauguracije, nekim čudom, ovu dvojicu nalazimo upravo na mestima koja im je
Džordan predvideo. Ali gospodin Džordan nije podneo ostavku. Očito je da gospodin Karter ovu dvojicu
džentlmena nikako nije smatrao „insajderima” koji su vodili prethodnu Vladu, iako su obojica bili članovi
Saveta za inostrane odnose (CFR) koji veoma bitno utiče na sve američke vlade još od 1921. godine.
Organizacioni sastanak Trilateralne komisije održan je 23. i 24. jula 1972. na imanju Dejvida
Rokfelera, predsedavajućeg Saveta za inostrane odnose. Štaviše, osmorica predstavnika na osnivačkom sas-
3
tanku bili su članovi CFR-a.
Pored Amerikanaca, sastanku su prisustvovali i predstavnici Japana i zapadnoevropskih zemalja
(znači, predstavnici tri regiona, iz čega potiče i ime: Trilateralna komisija).
Radoznalcima je objavljeno kakva je svrha ove Komisije: „Bliska trilateralna saradnja u cilju
očuvanja mira, upravljanja svetskom ekonomijom, podsticaja ekonomske rekonstrukcije i ublažavanje
4
svetskog siromaštva, što će povećati šanse za glatku i mirnu evoluciju globalnog sistema.”
Mnogi se, međutim, ne saglašavaju sa izloženim ciljevima i pokušavaju da objasne kakve su
prave namere ove organizacije. Jedan od njih je i senator Beri Goldvoter koji je u knjigi Bez izvinjenja
napisao sledeće: „Ono što trilateralci zaista smeraju jeste stvaranje svetske ekonomske sile nadređene
5
političkim vladama zemaljačlanica. Kao menadžeri i kreatori takvog sistema, oni bi vladali svetom.”
Nedugo po osnivanju Komisije, u jesen 1973, malo poznati guverner Džordžije bio je u Londonu
i večerao sa Dejvidom Rokfelerom. Sta je tačno guverner Džordžije radio u Londonu s Rokfelerom, nikada
nije saopšteno, no postoje samo dve mogućnosti: ili je
1. Džimi Karter pozvao Dejvida Rokfelera da večera sa njim, -ili je
2. Dejvid Rokfeler pozvao Džimija Kartera. (Pretpostavljamo da treću mogućnost - da su se njih
dvojica
slučajno sreli - nećete ozbiljno shvatiti).
Pažljivim razmatranjem prve alternative, videće se da je ona moguća, ali nije verovatna.
Moguće je da je gospodin Karter, želeći da postane predsednik Sjedinjenih Država, otkrio da
gospodin Rokfeler - zbog svojih veza sa Savetom za inostrane odnose i njemu potčinjenim organizacijama -
159
