Page 204 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Međutim, ponašanje doktora Rejnsa, koji nije dozvolio Forestalu da vidi svoga brata i svog
porodičnog sveštenika, monsinjora Morisa S. Šihija (Maurice S. Sheeny), bilo je u najmanju ruku neobično.
(Šihi je šest puta pokušavao da vidi Forestala, i svakoga puta je bio odbijen).
Konačno, 22. maja 1949. Henri Forestal je odlučio da izvede svog brata iz bolnice i da ga odvede
na selo. Telefonirao je bolnici i saopštio im da dolazi da povede brata. Samo nekoliko sati pre nego što je tre-
balo da se pođe vozom za „Betezdu”, primio je vest da mu je brat mrtav.
Zaista je čudno što je Džejms Forestal umro istog dana kada je brat odlučio da ga izvuče iz
bolnice.
Saopšteno je da je bivši sekretar odbrane 22. maja 1949. godine izvršio samoubistvo skočivši sa
prozora na šesnaestom spratu bolnice. Njegovo telo pronađeno je groteksno opruženo na jednom ispustu na
trećem spratu zgrade. Oko vrata mu je bio čvrsto zategnut i vezan u čvor kaiš njegovog bademantila.
Bolnica je izdala pripremljeno saopštenje da je Forestal počinio samoubistvo. Smesta je usledilo
gotovo identično saopštenje sudskog istražitelja.
Navodno je rekonstruisano da je u noći 22. maja Forestal ustao iz kreveta, prošao holom i našao
jedan prozor koji nije bio zaključan. Na tom mestu je vezao za radijator jedan kraj kaiša od svog bademan-
tila, a drugi sebi oko vrata. Zatim je, prema ovoj teoriji, otvorio prozor i iskočio napolje ,,s namerom da se
obesi.”
Nekoliko stvari oko ovog navodnog samoubistva ne deluju baš istinito. Na primer:
„Forestal nije ostavio nikakvo oproštajno pismo. On nije bio teško^ bolestan, tako da nije bilo
medidnskih razloga da sebi oduzme život. Štaviše, doktor Rejns je priznao da je njegovo stanje toliko
napredovalo da se došlo do tačke kada je njegovo otpuštanje iz bolnice bilo neminovno. Na radijatoru nije
pronađen nikakav deo kaiša niti bilo kakav znak koji bi ukazivao na to da je tu ikada nešto vezivano. Kaiš se
nije prekinuo prilikom navodnog vešanja. Bio je čvrsto stegnut oko Forestalovog vrata, ali bivši mornar
Forestal drugi kraj očigledno nije vezao čvrsto oko radijatora.”
Ukratko, dakle:
„Suprotno utisku serviranom javnosti u to vreme, Forestal nije imao ni jedan uobičajeni razlog da
pribegne samoubistvu. On nije imao finansijskih briga. Nije imao ni ličnih problema. U osnovi, bio je dobrog
zdravlja. Jedini motiv koji je mogao imati da bi sebi oduzeo život, u tome se svi saglašavaju, bila je depresija
koju je mogao osećati zato što je izgubio posao sekretara odbrane ili zbog blaćenja od strane novinara
komunista i radio-komentatora. Međutim, teško da bi se Forestal ubio i zbog ovih razloga. Celoga života bio
je borac. Planirao je aktivno da, čim napusti bolnicu, započne karijeru kao novinar i da napiše knjigu. Ovi
projekti, govorio je prijateljima, omogućili bi mu da preduzme ofanzivu protiv napadača i iznese na svetio
dana njihove prave motive. A što se tiče depresije zbog izgubljenog posla kao motiva za samoubistvo,
8
Forestal je u svakom slučaju nameravao da napusti posao u Vladi, i to veoma skoro.”
Monsinjor Šihi je krivicu za Forestalovu smrt bacio na one koji su ga sprečavali da vidi svog
dugogodišnjeg prijatelja: „Da su mi dozvolili da vidim mog prijatelja Džima Forestala... i opustim njegov um
putem najstarijeg i najpouzdanijeg leka poznatog čovečanstvu (religije), on bi danas bio živ. Njegova krv je
9
na rukama onih koji su me sprečili da ga vidim.”
Oko Forestalove smrti sprovedena je nekakva poluzvanična istraga. Vodio ju je medicinski
službenik Pomorske bolnice iz Betezde. On „nije zaključio da je Forestal počinio samoubistvo. Čak ni
jednom nije pomenuo reč samoubistvo: Zaključeno je samo da je Forestal umro od posledica mnogobrojnih i
10
teških povreda koje su nastale zbog pada s velike visine...”
Verovatno se ključ za Forestelovu smrt nalazi u njegovim dnevnicima. Oni su bili „podložni
cenzuri... iz tri različita centra... Bele kuće, Pentagona, a konačno su sažeti i osakaćeni od strane Voltera
Milisa (Walter Millis), koji je to učinio, tobože, zbog objavljivanja dnevnika u nastavcima (u
11
'NjujorkTribjunu').”
Milis je bio odgovoran i za objavljivanje dnevnika u formi knjige od strane izdavačke kuće
„Viking Pres”, 1951. godine. Tako će ono što je zaista bilo zapisano u Forestalovom dnevniku verovatno
zauvek ostati tajna za američku javnost. Tri stupnja cenzure verovatno su eliminisali suštinu Forestalovih
zabeleški.
Monsinjor Šihi dao nam je mogući odgovor o pravoj sadržini ovih dnevnika: „Mnogo, mnogo
puta u pismima koja mi je slao Džim Forestal je sa besom, strahom i gorčinom pisao o ogromnoj šteti koja je
učinjena - i to nepovratno učinjena - od strane ljudi na najvišim položajima u Sjedinjenim Državama, za koje
je bio ubeđen da su komunisti ili da su pod uticajem komunista. Govorio je da su oblikovali politiku vlade
12
Sjedinjenih Država tako da pomaže sovjetskoj Rusiji a da nanosi štetu Americi.”
Zanimljivo je konstatovati da je mišljenje koje je nametnuto javnosti u to doba - da je Forestal bio

204