Page 208 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 208
partije, bio čovek koji je otkrio da je bogati Goldsmit bio osoba koja je posedovala ogromnu moć.)
Senat je svoju reč o optužbama rekao kasnije,kada je izglasao da se Makarti opomene, umesto da
se ukori („opomena” je blaža od „ukora”).
Iz današnje perspektive možemo prosuditi da li je Makarti bio u pravu kada je tobože „blatio”
službenike Stejt departmenta.
1. Takozvani „Odbor za lojalnost” kasnije je proverio Makartijeve optužbe koje su se odnosile na
57 slučajeva. Od toga broja njih pedeset četvoro se pod pritiskom dokaza povuklo iz službe.
2. Do novembra 1954, sve osobe sa Makartijevog spiska (81) napustile su službu u Vladi, dobivši
otkaz ili otišavši dobrovoljno.
3. Senatski potkomitet za unutrašnju bezbednost otkrio je da je 27. juna 1956. Šef Odseka za
bezbednost u Stejt departmentu Skot Mek Liod (Scott McLeod) podneo listu sa 847 osoba iz Stejt
departmenta rizičnih po bezbednost.
Izgleda da je najveći greh Džoa Makartija bio taj što je potcenio razmere komunističkog prodora
43
u Stejt departmentu.
Zanimljiva je činjenica da je organizacija po imenu „Ustavna obrazovna liga Njujorka” ponudila
„nagradu od 10 000 dolara svakoj osobi koja dokaže da bilo koji čovek koga je Makarti optužio nije bio član
ili simpatizer Komunističke partije. Iako je ova ponuda bila naširoko publikovana „od obale do obale”, niko
44
se nije javio da pokupi nagradu”.
Ponovićemo Makartijeve reči iz knjige Američko bekstvo od pobede. „Kako možemo da
razumemo našu sadašnju situaciju ukoliko ne shvatimo da su ljudi na visokim položajima u vlasti odlučili da
nas odvedu u propast? Ovo mora biti produkt gigantske zavere, toliko velike da svaku sličnu pojavu u istoriji
45
čovečanstva čini patuljastom?”
On je pokušao da objasni šta je, prema njegovom mišljenju, cilj ove zavere: „Da umanji uticaj
SAD u svetskoj politici, da nas vojno oslabi, da slomi naš duh pričama o predaji na Dalekom Istoku, i da
uništi našu volju da se odupremo zlu. Gde je kraj? Kraj je kada se ostvari da budemo vezani i frustrirani i
46
konačno padnemo kao žrtve sovjetskih intriga iznutra i komunističke vojne moći spolja.”
Makartijev život okončao se 2. maja 1957, kada je umro u Pomorskoj bolnici „Betezda”, istoj
onoj u kojoj je sekretar odbrane Džejms Forestal „izvršio samoubistvo”. Tvrdi se da je umro od „akutne
bolesti jetre”. Sada se zna da je Makarti zaista imao infektivan hepatitis. U knjizi Ubistvo Džoa Makartija,
autor doktor Medford Evans ispituje Makartijevu smrt:
„Čovek koji je bolovao od infektivnog hepatitisa zaista je mogao naglo da podlegne od toksičkog
hepatitisa, koji je, u svakom slučaju, smrtonosan. Toksički hepatitis, kao što mu i naziv kaže, izaziva neki od
sledećih toksina (otrova): hloroform, živa, zmijski otrov, ali najčešće, verovatno ugljenikov tetrahlorid,
uobičajeno sredstvo koje se koristi kao rastvor u hemijskim čistionicama. Sasvim mala količina ovog
sredstva, kojem je veoma teško uči u trag, može biti fatalna za čoveka koji već pati od hroničnog hepatitisa
jetre”.
Kada je Makarti došao u bolnicu, bio je „odmah smešten pod kiseonički šator”, a doktor Evans
48
postavlja sledeće pitanje: „Šta mislite da li je neko mogao da stavi ugljenikov tetrahlorid u tu stvar?”
Prema ovoj teoriji, ugljenikov tetrahlorid je lako mogao da bude postavljen unutar kiseoničkog
šatora, gde bi se brzo raširio dok je Makarti spavao. Udisanje otrova od strane čoveka koji boluje od
infektivnog hepatitisa bilo bi smrtonosno.
Doktor Evans je komentarisao i Makartijevu ukupnu zdravstvenu situaciju: „... Zdravlje Džoa
Makartija u proleće 1957. godine bilo je takvo da je neverovatno da je mogao da umre tako lako prirodnim
49
putem.”
50
U svakom slučaju, nad Makartijevim telom nije izvršena nikakva autopsija , tako da se istina o
njegovoj smrti možda neće nikada saznati.
Prilikom sahrane senatora Makartija, posmrtni govor održao je velečasni monsinjor Džon K.
Kartrajt (John K. Cartwright), koji je, pored ostalog, rekao: „... komunizam je najveći neprijatelj našeg
društva... Nisu svi videli otpočetka, a mnogi ni sada ne vide da je komunistička pretnja kod nas, kao i u
inostranstvu, vojna kao i civilna. Ali, ovaj čovek je to jasno video i znao da je to zlo sa kojim ne sme biti
51
kompromisa...”
Luj Badenc (Louis Budenz), bivši član Komunističke partije, o senatoru je rekao sledeće:
„Uništenje Džoa Makartija utire put maltretiranju svakog čoveka od savesti koji se usudi da se suprotstavi
zaveri. Komunisti su ga načinili svojom glavnom metom zato što su želeli da on bude simbol koji će
52
podsećati političke lidere u Americi da ne smeju da se opiru zaveri i njenim planovima za osvajanje sveta.”
Međutim, doktor Evans podvlači da nije Komunistička partija bila ta koja je direktno režirala
208