Page 248 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

.
GLAVA XXXIII

SVETSKA VLADA

Jedna od najočitijih razlika između takozvanih „konzervativaca” i takozvanih „liberala” počiva u
načinu njihovog gledanja na pitanja čovekovog odnosa prema svetu.
U osnovnim crtama, razlika bi mogla da se predstavi ovako:
KONZERVATIVNA POZICIJA: Konzervativci se pozivaju na duhovnu prirodu čoveka,
verujuči da se njegovi problemi javljaju zbog same prirode čoveka. Rešenja svetskih problema leže u
promeni čoveka.
LIBERALNA POZICIJA: Liberali se pozivaju na materijalističku prirodu čoveka, verujuči da se
njegovi problemi javljaju zbog okruženja u kojem živi. Prema liberalima, rešenje problema leži u promeni
okruženja.
Krajnji aparat za potpunu kontrolu čovekovog okruženja je jedna svetska vlada. Današnja
organizacija sveta- koji je podeljen na države- postaje očigledna prepreka na putu ka takvim promenama.
Ovo je bio program i cilj svake organizacije i pojedinca o kojima smo govorili u ovoj knjizi, još
od osnivanja Iluminata.
Različiti znaci koji se pojavljuju daju nam na znanje da je cilj tih planera- Svetska vlada- pred
samim ostvarenjem.
Roj M. Eš (Roy M. Ash),službenik Odeljenja za upravljanje i budžet u Niksonovoj
administraciji, 18. maja 1972. dao je vremensku odrednicu u kojoj će se, kako nam se čini, začeti Svetska
vlada: ,,U sledeće dve decenije (dakle negde do 1992) biće uspostavljen institucioni okvir za Svetsku
1
ekonomsku zajednicu... kada će aspekti suvereniteta biti preneseni na nadnacionalnu vlast.”
Džejms P. Varburg, je u svojoj knjizi Zapad u krizi, takođe podržao potrebu za jednom svetskom
vladom: „Svetski poredak bez svetskog zakona je jedan anahronizam; pošto današnji rat znači uništenje
civilizacije, svet koji propusti da uspostavi vladavinu zakona nad nacijama-državama ne može još dugo
postojati. Mi živimo u opasnom periodu prelaska iz ere punog suvereniteta nacije-države u eru Svetske
2
vlade.”
Varbug je 17. februara 1950. pred Senatskim komitetom objasnio i kako će narodi sveta dobiti
3
ovu globalnu vladu: „Imaćemo Svetsku vladu, svidelo se to vama ili ne, konsenzusom ili silom.”
U planovima za formiranje ovakve nadnacionalne vlade, svoje mesto, naravno, ima i svetska
policija. Istoričar Arnold Tojnbi (Arnold Toynbee) je objasnio potrebu za ovakvom policijom: „Približavmo
se tački na kojoj će jedina efikasna skala za operacije od iole većeg značaja biti globalna skala. Lokalne
države moraju biti lišene svog suvereniteta i podređene suverenitetu globalne Svetske vlade. Smatram da će
svetska država još uvek imati potrebu za naoružanjem i policijom i da će Svetska vlada morati da pod
4
svojom komandom ima dovoljno sile kojom će biti u stanju da nametne mir.”
Ubediti narode sveta da se odreknu nacionalnog suvereniteta i predaju ga u ruke Svetskoj vladi je
zaista monumentalan zadatak. Planeri, međutim, ne smataju da je taj cilj neostvariv. Doktor Brok Čizolm
(Brock Chisolm), direktor Svetske zdravstvene organizacije, sagledao je problem i ponudio rešenje:
„Da bismo stigli do Svetske vlade, neophodno je iz svesti ljudi ukloniti njihov individualizam,
odanost porodičnoj tradiciji, nacionalnom patriotizmu i verskim dogmama... Mi smo progutali sve vrste
otrovnih uverenja kojima su nas hranili naši roditelji, naši učitelji u školama, naši političari, naši sveštenici,
naše novine i svi ostali koji su imali interes da nas kontrolišu. Reinterpretacija i eventualno iskorenjivanje
koncepta dobrog i lošeg, koji je bio osnova vaspitavanja dece, zamena vere inteligentnim i racionalnim
5
mišljenjem kod starijih ljudi, to su ciljevi... na kojima treba zasnovati promene u ljudskom ponašanju.”
Pored uništavanja čovekove odanosti porodici, naciji i veri, on se mora naterati da poveruje da je
manje bolje nego više. Životni standard ljudi u bogatim državama mora biti redukovan. To će biti učinjeno
sporim, postepenim procesom pripremanja građana bogatijih država da žive sa manjim delom onoga što su
proizveli.
Ovakav stav obznanio je 1975. godine Džon Nouls (John Knowles), predsednik Rokfelerove
fondacije, u redovnom godišnjem izveštaju ove organizacije: „Siguran sam u jednu stvar– više nije uvek
bolje.
Mi smo jedan svet, imaćemo jednu budućnost – bolju ili lošiju – svi mi zajedno. Centralna stvar u

248