Page 246 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 246

reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje, što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će
            vam biti za hranu”.)
                       I  druga  društva,  koja  ne  poznaju  rak  kao  bolest,  takođe  konzumiraju  velike  količine  letrila  u
            semenkama i zrnevlju, koje su im veoma važan deo ishrane.
                       Letril je prirodna, neotrovna, u vodi rastvorljiva supstanca koja potpuno odgovara i uklapa se u
            ljudski metabolizam. Ime koje nose sastojci u hrani sa ovakvim karakteristikama je vitamin.
                       Međutim, svaki put kada su pristalice korišćenja letrila za lečenje raka pokušali da izdejstvuju
            dozvolu koja bi omogućila zvanično testiranje letrila u američkim bolnicama, bivali su odbijeni.
                       Kada je čuveni hemičar Lajnus Pauling (Linus Pauling), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade,
            pokušao da od Nacionalnog instituta za rak obezbedi sredstva za istraživanje moguće upotrebe vitanima C u
                                                                                                7
            lečenju raka, rečeno mu je da: „Put vitaminskog odgovora na rak nije od interesa za medicinu.”
                       Dragi istraživači, posebno oni koji su se bavili hemijskim rešavanjem problema raka, daleko su
            uspešniji.  Na  primer,  Sloun-Keteringov  institut  za  istraživanje  raka  iz  Njujorka  finansiraju  „...  federalna
                                        8
            vlada i Rokfelerova fondacija.”
                       Konačno,  1981.  godine,  prema  izveštaju  časopisa  ,,U.  S.  News  and  World  Report”,  Vlada  je
            popustila pod pritiskom onih koji su tražili da se letril ispita i saglasila se da se lek klinički testira u četiri
                                                                               9
            velika medicinska centra. Posle testova, zaključeno je da letril nije efikasan.
                       Ovakvi  rezultati  su  izazvali  seriju  protesta  onih  koji  propagiraju  letril.  Na  primer,  Robert
            Henderson (Robert Henderson), zvanični govornik Komiteta za slobodu izbora terapije za lečenje raka, izneo
            je optužbu da testovi nisu izvedeni ni pošteni ni fer, i da su „verovatno bili napravljeni tako da moraju da
            propadnu”. Gospodin Henderson je rekao: „... istraživači nisu nastavili sa stalnim intravenoznim injekcijama
            amigdalina,  što  je  drugo  ime  za  letril,  bar  ne  onoliko  koliko  je  bilo  potrebno,  i  koristili  su  ga  u
                                 10
            neprečišćenom obliku.”
                       Nekoliko meseci kasnije, jula 1981, Robert Bredford (Robert Bradford) i Majki Kalbert (Michael
            Gilbert), članovi istog Komiteta izdali su saopštenje u kojem optužuju Nacionalni institut za rak zbog velike
            prevare i obmane američke javnosti i zbog ubistva (iz nehata) pacijenata koji su bili uključeni u tobožnja
            klinička testiranja letrila...”
                       G. Edvard Grifin (G. Edward Griffin), pisac, u svojoj knjizi Svet bez raka (deo I), obaveštava
            čitaoce zbog čega smatra da je establišment želeo da testovi propadnu: „Ima mnogo više ljudi koji zarađuju
            za  život  od  raka  nego  onih  koji  od  njega  umiru.  Kada  bi  se  ova  zagonetka  resila  koriščenjem  običnog
                                                                                                   12
            vitamina, ova gigantska komercijalna i politička industrija mogla bi da bude zbrisana preko noći.”
                       Letril je svoju efikasnost ipak dokazao, pošto ga priznaju jedna zemlja za drugom... (od 1973.
            godine, 22 države su legalizovale letril kao terapiju za lečenje raka...). Jedna država, Meksiko, posle godina
            testiranja  u  vojnim  bolnicama,  legalizovala  je  njegovu  upotrebu,  a  doktor  Ernesto  Kontreras  (Ernesto
            Contreras) je, na svojoj „Klinici dobrog Samarićanina” za lečenje raka, u Tihuani uspešno lečio obolele od
            raka letrilom čak 17 godina.
                       Ali,  ljudi  koji  žele  da  učine  isto  u  Sjedinjenim  Američkim  Državama  to  ne  mogu,  jer  telo
            pojedinca ne pripada njemu samom.
                       Pripada mu samo u slučaju da želi da oduzme život svom nerođenom detetu.
                       Tako je odlučio Vrhovni sud.
                       1  Letril je supstanca  koja se hemijskom derivacijom dobija iz amigdalina, a on se u
            prirodnom stanju nalazi u košticama kajsija, bresaka i u bademu. Američko društvo za borbu protiv
            raka je ovu supstancu stavilo na listu neproverenih lekova, iako se često privatno koristi kao lek
            protiv raka. {prim. pre/.).
                       2   G. Edvard Grifin: Svet bez raka, II deo (C. Edward Griffin: World without Cancer, part
            II), str. 455.
                      3  Ibid., deo II, str. 250.
                      4  Ibid., str. 250-251.
                      5  Ibid., deo I, str. 51-52.
                      6  Ibid., str. 40.
                       7  „The Review of the News” (February 1,1978), str. 25.
                       8  „Leatrile” („American Opinion”, February, 1974), str. 6.
                       9  „U. S. News and Wolrd report” (May 11,1981), str. 18.
                         „The Review of the News (May 13,1981), str. 21.
                       10
                       11  „The Review of the News” (July 8,1981), str. 16.
                       12  C. Edvard Grifin: Svet bez raka, deo I, str. 19.


                                                           246
   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251