Page 245 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 245

GLAVA XXXII


                                  ABORTUS I LETRIL



                       „Kada žena oduzme život svom nerođenom detetu, po teoriji da može da raspolaže sopstvenim
            telom kako joj volja, ona uživa zaštitu Federalnog vrhovnog suda.
                                          1
                       Ako,  pak,  kupi  letril ,  pokušavjaući  da  spase  život-  bilo  svoj,  bilo  svog  deteta-  počinila  je
                          2
            kriminalni akt.”
                       Vrhovni sud je 21. oktobra 1980. godine odbacio sve argumente koji su išli u prilog pacijentu
            obolelom  od  raka,  koji  je  zahtevao  da  mu  se  odobri  upotreba  letrila  kao  pomoć  u  lečenju  od  ove  opake
            bolesti. Suštinski, dakle, Sud je presudio da telo pojedinca ne pripada tom pojedincu već državi i da država
            ima pravo da naloži pojedincu (šta će on ili ona) sa svojim telom činiti.
                       Međutim,  22.  marta  1973.  godine,  Vrhovni  sud  je  poništio  sve  restriktivne  zakone  protiv
            abortusa-  opet,  dakle,  suštinski-  tvrdeći  da  pojedinac  sa  svojim  telom  može  da  čini  što  god  hoće;  telo
            pojedinca ne pripada državi.
                       Znači, pitanje: Kome telo pojedinca pripada, državi ili samom pojedincu? nije zvanično rešeno na
            Vrhovnom sudu.
                       Ovakve hipokritske kontradikcije u radu Suda namerno su učinjene, što ćemo videti kada budemo
            ispitali okolnosti pod kojima su odluke donesene.
                       Pokušaćemo da istražimo koja snaga stoji iza odluka donetih od strane Vrhovnog suda. Odmah
            nam na pamet pada industrija hrane u Sjedinjenim Državama.
                       Kada pročitamo listu sastojaka koja je nalepljena na svakom pakovanju hrane,vidimo da se na
            njoj  pojavljuje  sve  više  i  više  hemijskih  supstituta  i  sintetičkih  sastojaka.  Takvu  hranu  svakoga  dana
            konzumiraju milioni Amerikanaca.
                       Verovatno glavni razlog ovog prelaska sa prirodne na sintetičku, odnosno hemijsku hranu, leži u
            kartelskom dogovoru koji su potpisali gigantski hemijski kartel „IG Farben” i sledeće američke kompanije za
            proizvodnju hrane: „Borden” („Borden”), „Kameišn” („Carnation”), „Dženeral Mils” („General Mills”), „M.
                                                                                      3
            B. Kelog komp.” CM. W. Kellogg”), „Nestle” („Nestle”) i „Pet milk” („Pet Milk”).
                       A kartel „IG Farben” je ili direktni vlasnik ili ima znatan finansijski interes u sledečim hemijskim
            kompanijama, koje proizvode lekove: „Oul drag” („Owl Drug”), „Park Dejvis i komp.” („Park Davis and
            Co.”), „Bajer komp.” („Bayer Co.”), „Vajthol leboratoris” („Whitehall Laboratories”), „Šef-boj-ar-di fuds”
                                                                                                          4
            („Chef-Boy-Ar-Dee-Foods”), „Bristol Majers” („Bristol Myers”) i „Skvib end sans” („Squibb and Sons”).
                       Važnost  ovog  sporazuma  „I.  G.  Farbena”  i  velikih  kompanija  koje  proizvode  hranu  i  lekove
            postaje  sve  očitija  kako  se  dublje  proučavaju  izjave  ljudi  koji  tvrde  da  upotreba  letrila  leči  ili  zaustavlja
            širenje raka.
                       Letril  ima  zanimljivu  istoriju:  „Doktor  Ernst  T.  Krebs,  junior  (Dr.  Ernst  T.  Krebs,  jr),
            biohemičar...,  razvio  je  teoriju  da  je  rak...  jednostavno  bolest  koja  nastaje  i  dodatno  se  razvija  usled
            nedostatka jednog osnovnog sastojka u hrani, koji se inače nalazi u prirodi u preko hiljadu dvesta jestivih
                                                   5
            biljaka, ravnomemo raspoređenih po svetu.”
                       Letril  se  tako  nalazi  u  košticama  i  bobicama  sledečih  biljaka: gorkog  badema,  heljde,  kajsije,
            lucerke  (plava  detelina),  višnje,  graška,  kukuruza,  makadamijskog  oraha,  jagode,  sočiva,  prosa,  lana  i  u
            semenkama jabuke.
                       Pojedini nutricionisti (stručnjaci za hranu) smatraju da Amerikanci ne jedu dovoljno, ili čak ne
            jedu uopšte ove koštice i bobice bogate letrilom i da je zbog toga kod nas velika stopa rasta oboljenja od
            raka. Zapazili su da je većina ovih namirnica, i kad se pojave na tržištu, hibridno uzgajena, tako da je letril
            uklonjen iz njih putem genetskog inženjeringa. Ovo znači da je zrnevlje prosa i heljde, bogato letrilom, koji-
            ma su se hranili pioniri kada su naseljavali Ameriku, ili eliminisano iz ishane ili je zamenjeno hibridnim koje
            sadrži veoma malo,ili čak nikako, letrila.
                       Štaviše,  neki  nutricionisti  su  otkrili  da  postoje  čitave  zajednice  u  kojima  ima  veoma  malo
            obolelih od raka, ili ih nema uopšte. Jedna takva skupina koja živi u teško pristupačnim delovima Himalaja,
            između Pakistana, Indije i Kine,narod po imenu Hunza, nikada nije u svom društvu zabeležila ni jedan slučaj
            oboljenja od raka. U načinu ishrane ovog naroda izrazito su zastupljene kajsije i semenke iz njihovih koštica,
            bogate letrilom.
                       (Ishrana semenkama postoji kao koncept u Bibliji- Prva knjiga Mojsijeva, Postanje, 1:29- „i još


                                                           245
   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250