Page 245 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXXII

ABORTUS I LETRIL

„Kada žena oduzme život svom nerođenom detetu, po teoriji da može da raspolaže sopstvenim
telom kako joj volja, ona uživa zaštitu Federalnog vrhovnog suda.
1
Ako, pak, kupi letril , pokušavjaući da spase život- bilo svoj, bilo svog deteta- počinila je
2
kriminalni akt.”
Vrhovni sud je 21. oktobra 1980. godine odbacio sve argumente koji su išli u prilog pacijentu
obolelom od raka, koji je zahtevao da mu se odobri upotreba letrila kao pomoć u lečenju od ove opake
bolesti. Suštinski, dakle, Sud je presudio da telo pojedinca ne pripada tom pojedincu već državi i da država
ima pravo da naloži pojedincu (šta će on ili ona) sa svojim telom činiti.
Međutim, 22. marta 1973. godine, Vrhovni sud je poništio sve restriktivne zakone protiv
abortusa- opet, dakle, suštinski- tvrdeći da pojedinac sa svojim telom može da čini što god hoće; telo
pojedinca ne pripada državi.
Znači, pitanje: Kome telo pojedinca pripada, državi ili samom pojedincu? nije zvanično rešeno na
Vrhovnom sudu.
Ovakve hipokritske kontradikcije u radu Suda namerno su učinjene, što ćemo videti kada budemo
ispitali okolnosti pod kojima su odluke donesene.
Pokušaćemo da istražimo koja snaga stoji iza odluka donetih od strane Vrhovnog suda. Odmah
nam na pamet pada industrija hrane u Sjedinjenim Državama.
Kada pročitamo listu sastojaka koja je nalepljena na svakom pakovanju hrane,vidimo da se na
njoj pojavljuje sve više i više hemijskih supstituta i sintetičkih sastojaka. Takvu hranu svakoga dana
konzumiraju milioni Amerikanaca.
Verovatno glavni razlog ovog prelaska sa prirodne na sintetičku, odnosno hemijsku hranu, leži u
kartelskom dogovoru koji su potpisali gigantski hemijski kartel „IG Farben” i sledeće američke kompanije za
proizvodnju hrane: „Borden” („Borden”), „Kameišn” („Carnation”), „Dženeral Mils” („General Mills”), „M.
3
B. Kelog komp.” CM. W. Kellogg”), „Nestle” („Nestle”) i „Pet milk” („Pet Milk”).
A kartel „IG Farben” je ili direktni vlasnik ili ima znatan finansijski interes u sledečim hemijskim
kompanijama, koje proizvode lekove: „Oul drag” („Owl Drug”), „Park Dejvis i komp.” („Park Davis and
Co.”), „Bajer komp.” („Bayer Co.”), „Vajthol leboratoris” („Whitehall Laboratories”), „Šef-boj-ar-di fuds”
4
(„Chef-Boy-Ar-Dee-Foods”), „Bristol Majers” („Bristol Myers”) i „Skvib end sans” („Squibb and Sons”).
Važnost ovog sporazuma „I. G. Farbena” i velikih kompanija koje proizvode hranu i lekove
postaje sve očitija kako se dublje proučavaju izjave ljudi koji tvrde da upotreba letrila leči ili zaustavlja
širenje raka.
Letril ima zanimljivu istoriju: „Doktor Ernst T. Krebs, junior (Dr. Ernst T. Krebs, jr),
biohemičar..., razvio je teoriju da je rak... jednostavno bolest koja nastaje i dodatno se razvija usled
nedostatka jednog osnovnog sastojka u hrani, koji se inače nalazi u prirodi u preko hiljadu dvesta jestivih
5
biljaka, ravnomemo raspoređenih po svetu.”
Letril se tako nalazi u košticama i bobicama sledečih biljaka: gorkog badema, heljde, kajsije,
lucerke (plava detelina), višnje, graška, kukuruza, makadamijskog oraha, jagode, sočiva, prosa, lana i u
semenkama jabuke.
Pojedini nutricionisti (stručnjaci za hranu) smatraju da Amerikanci ne jedu dovoljno, ili čak ne
jedu uopšte ove koštice i bobice bogate letrilom i da je zbog toga kod nas velika stopa rasta oboljenja od
raka. Zapazili su da je većina ovih namirnica, i kad se pojave na tržištu, hibridno uzgajena, tako da je letril
uklonjen iz njih putem genetskog inženjeringa. Ovo znači da je zrnevlje prosa i heljde, bogato letrilom, koji-
ma su se hranili pioniri kada su naseljavali Ameriku, ili eliminisano iz ishane ili je zamenjeno hibridnim koje
sadrži veoma malo,ili čak nikako, letrila.
Štaviše, neki nutricionisti su otkrili da postoje čitave zajednice u kojima ima veoma malo
obolelih od raka, ili ih nema uopšte. Jedna takva skupina koja živi u teško pristupačnim delovima Himalaja,
između Pakistana, Indije i Kine,narod po imenu Hunza, nikada nije u svom društvu zabeležila ni jedan slučaj
oboljenja od raka. U načinu ishrane ovog naroda izrazito su zastupljene kajsije i semenke iz njihovih koštica,
bogate letrilom.
(Ishrana semenkama postoji kao koncept u Bibliji- Prva knjiga Mojsijeva, Postanje, 1:29- „i još

245