Page 255 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Humanistička filosofija i religija nisu nove, ali su formalno dobile svoj okvir 1933. godine, kada
je grupa naučnika, obrazovnih radnika, sveštenika, pisaca i drugih, objavila „Humanistički manifest”. Ovaj
dokument sastoji se iz tri paragrafa i 15 tačaka koje detaljno obrazlažu pozicije ove religije i filosofije.
Izvode koje ćemo vam citirati nedvosmisleno otkrivaju u šta veruju humanisti:
„Došlo je vreme za sveobuhvatno sagledavanje radikalnih promena u religijskim verovanjima
širom savremenog sveta. Nauka i ekonomske promene razorile su stara verovanja. Sve religije sveta su
prinuđene da se usklađuju sa novim uslovima koje su stvorili ogromni napreci u znanju i iskustvu. Na
svakom polju ljudske aktivnosti, vitalna kretanja usmerena su u pravcu smelog i eksplicitnog humanizma.
Stoga mi potvrđujemo sledeće: Prvo: Religiozni humanisti smatraju Univerzum samoopstojnim a ne
stvarnim. Drugo: Humanizam veruje da je čovek deo prirode i da se razvio kao rezultat stalnog progresa.
Šesto: Ubeđeni smo da je prošlo vreme teizma (verovanja u Tvorca). Četrnaesto: Humanisti su čvrsto
ubeđeni da se postojeće gramzivo i profitno orijentisano društvo pokazalo kao neadekvatno. Mora biti
uspostavljen socijalizovani i kooperativni ekonomski poredak koji bi okončao gramzivost i omogućio
9
raspodelu sredstava za život.”
Kratko razjašnjenje ovih tvrdnji otkriće nam pravu prirodu humanizma.
Prva tačka zastupa stav da je Univerzum oduvek postojao i da nije stvoren. Dakle, nema potrebe
za Tvorcem.
Druga tačka se zalaže za verovanje u evoluciju kao istoriju nastanka čoveka za verovanje da se
čovek izdigao ni iz čega, što je posledica njegove stalne bitke sa okruženjem.
Šesta tačka kaže da humanisti veruju da je prošlo vreme teizma (verovanja u Boga ili bogove).
Oni, dakle, veruju da, pošto nema Tvorca, nema ni potrebe da se u njega veruje. Humanisti su ateisti.
A u četrnaestoj tački iznose svoja verovanja da je sistem slobodnog preduzetništva
neodgovarajući i da mora biti zamenjen komunističkim sistemom prinudne deobe svih dobara koja se
proizvedu u društvu.
Tako su humanisti, koji su potpisali Manifest 1933. godine, svoju filosofiju postavili na tri noge.
Oni su evolucionisti, ateisti i komunisti.
Njihova uverenja su potpuno u skladu s filosofijom Vajshaupta, Marksa i Lenjina.
Najvažnija činjenica u vezi sa ovim Manifestom je da je među trideset četiri potpisnika iz 1933.
godine bio i Džon Djui (John Dewey), takozvani „otac progresivnog obrazovanja”. Mesto gospodina Djuija u
našem obrazovanju otkriveno je 1974. godine, kada je časopis „Setrdej rivju” proslavljao 50 godina
postojanja. Časopis je sproveo anketu medu najpoznatijim ličnostima iz javnog života, tražeći da svako od
njih navede koga smatra najistaknutijom osobom u poslu kojim se bavi.
Po najpoznatijim pregaocima na polju obrazovanja, „Setrdej rivju” je za najistaknutiju osobu
američkog obrazovanja u poslednjih 50 godina (od 1924. do 1974) proglasio Džona Djuija, humanistu.
Jedan od učesnika u anketi rekao je o profesoru Djuiju sledeće: „Ni jedan čovek nije više uticao
na mišljenje obrazovnih radnika u ovoj zemlji.”
Džon Djui je svoje poglede obznanio serijom knjiga i publikacija tokom rada u obrazovnom
sistemu. Jedna od njegovih proklamacija sadrži osnovne stavove o Bogu i religiji. Napisao je: „Nema Boga i
nema duše. Dakle, nema potrebe za rekvizitima tradicionalne religije. Bez dogme i verovanja, i nepromenjiva
10
istina je mrtva i sahranjena. Nema mesta za krute prirodne zakone ili stalne apsolute.”
Ovde Djui iznosi svoje poglede na dve važne teme:
1. na pitanje o istini i
2. na pitanje o moralnim aspolutima.
Djuijev stav da je „nepromenljiva istina mrtva”, suprotstavlja se elementarnoj ljudskoj logici.
„Nepromenljivo” znači da se nešto ne može promeniti, a reč „istina” znači da je to „ustanovljena činjenica”.
Kako nešto što je „nepromenjiva” služi ustanovljena činjenica” može biti mrtva, očigledno, nije interesovala
Djuija.
Svojim drugim stavom o odsustvu čvrstih moralnih apsoluta, Djui se poistovetio sa
komunističkim razmišljanjima. I Lenjin je slično govorio o moralu: „Mi, svakako, kažemo da ne verujemo u
Boga. Ne verujemo u večnu moralnost. Moral je taj koji služi uništenju starog društva.” I dalje: „Moralno je
sve što je neophodno za uništenje starog cksploatatorskog društvenog poretka i za ujedinjenje
11
proletarijata.”
Lenjin je označio religiju kao izvor čovekove moralnosti. Napisao je: „Moramo se boriti protiv
religije. Dole s religijom! Živeo ateizam! Širenje ateizma je naš glavni zadatak. Komunizam ukida večne
12
istine. On ukida svaku religiju i moralnost.”
255